Svaki Bošnjak koji koristi srpsku zemlju već 10-20 godina jednostavno će reći da je to njegova zemlja i onda, po spornom zakonu, može da se upiše kao vlasnik, kažu sagovornici Kurira

Više od 250.000 Srba izbeglih iz Bosne i Hercegovine, zbog rata devedesetih, moglo bi trajno da ostane bez svoje imovine, koju ionako godinama unazad bespravno koriste druga lica! Ukoliko bi se, naime, počelo s većom primenom Zakona o stvarnim pravima Federacije BiH, došlo bi do neviđene otimačine, upozoravaju sagovornici Kurira.

Sporni član

Sporni član 58 ovog zakona omogućava da lica koja nezakonito deset godina, u nekim slučajevima i 20, koriste zemlju u vlasništvu Srba u Federaciji BiH postanu vlasnici te imovine. Tako bi bez svojih nekretnina, šuma i zemlje mogli da ostanu svi Srbi, njih oko 250.000, koji su zbog rata bili prinuđeni da izbegnu u drugu zemlju. Kako godinama zbog sigurnosti nisu mogli da se vrate, njihova imovina je nezakonito zaposednuta, seku se njihove šume, koriste izvori vode, obrađuje zemlja...

Dosad se to činilo nezakonito, ali bi, po svemu sudeći, ubuduće moglo da bude i legalno. Jer, kako se precizira u ovom zakonu, dovoljno je samo da onaj ko je nezakonito na nečijem imanju kaže da nije znao da nema pravo da koristi tu zemlju.

psenica-foto-vladimir-sporcic-maj-2018.jpg
Vladimir Šporčić 

- Osoba postaje vlasnik tuđe nekretnine ako je "posed savestan" - konkretno je navedeno u zakonu.

Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, ukazao je da će tako svaki Bošnjak koji koristi srpsku zemlju već 10-20 godina, jednostavno reći da je to njegova zemlja.

- Njegov naslednik će reći da je od tate čuo da je to njegova zemlja i tako se stiče savesnost. Pritom nađe i nekoliko svedoka koji će da kažu: "Jeste, on je to koristio 20 godina" - navodi on za Kurir.

Dodaje da oko 250.000 Srba na ovaj način može da ostane bez svoje imovine u Federaciji, imajući u vidu da ih toliko, od ukupno 400.000 Srba koji su upisani u katastar kao vlasnici, nije na svojim imanjima.

Ništavnost ugovora

miodrag-linta.jpg
Printscreen/RTS 

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta zatražio je, kako kaže za Kurir, da Vlada Srbije pokrene suštinski dijalog s vlastima u Sarajevu o zaštiti zemlje i drugih imovinskih i stečenih prava srpskih povratnika i prognanih Srba u Federaciji BiH:

- Temelj dijaloga mora da bude Aneks G Bečkog sporazuma o sukcesiji - Privatna svojina i stečena prava. U navedenom aneksu jasno stoji da će svim pravnim i fizičkim licima biti zaštićena i vraćena prava koja su imala na dan 31. decembar 1990, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama biće proglašeni ništavnim. Bečki sporazum o sukcesiji je ratifikovan u Parlamentarnoj skupštini BiH i stupio je na snagu juna 2004. Prema međunarodnom pravu, Bečki sporazum o sukcesiji ima jaču pravnu snagu od domaćih zakona.

Ivana Žigić/ FOTO/SOURCE: Shutterstock