Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit govorio je za lokalni nemački medij Obernzen o aktuelnoj poziciji koju obavlja, ali i o političkoj i bezbednosnoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

Obernzenn se bavio funkcijom koju Šmit trenutno obavlja u BiH i mogućnostima koje mu ta funkcija pruža. Međutim, nemački list navodi da, iako Šmit ima ovlašćenja koje se pružaju i do toga da može smeniti određene političare, situacija je znatno komplikovanija.

"Situacija se u poslednje vreme promenila, jer pojedini političari namerno krše Ustav, provociraju i njihova agresivna retorika produbljuje ionako komplikovan pravni sistem. Međutim, to ne znači da se situacija ne može dovesti pod kontrolu", rekao je Šmit.

Nakon toga, list se osvrnuo i na aktivnosti Milorada Dodika, koji je najavio povlačenje RS-a iz centralnog poreskog sistema, državnog pravosuđa i Oružanih snaga BiH.

"Da li će Šmit ići do ekstrema i smeniti Dodika? Ne isključuje ništa", navodi se.

"Kada je u pitanju mir u ovoj zemlji, to ima neposredan uticaj na susedne zemlje. Onda morate iskoristiti sve mogućnosti i po potrebi otvoriti ladicu", rekao je Schmidt.

Nakon toga, novinari su se osvrnuli i na sednicu Savet bezbednosti UN-a, kojoj Šmit nije prisustvovao, ali je njegov izveštaj pročitan. Na pitanje zašto je Rusija tražila zabranu obraćanja, visoki predstavnik ističe kako su stvari komplikovane.

kristijan-smit.jpg
Kurir TV 

"Sve je veoma komplikovano", rekao je Šmit ranije u smislu srpsko-ruskih veza i posledica po političku situaciju u regionu.

Takođe, Šmit je tokom intervjua napravio i paralelu između posla visokog predstavnika u BiH i ministra poljoprivrede, koji je obavljao tokom političke karijere u Nemačkoj.

"S obzirom na to da se radi o budućnosti zemlje, ovdje je reč o mnogo većoj stvari. Ovdje nije reč o oblastima kao što su prehrana, poljoprivreda i okolina, već pitanja pomirenja i raskida s ratnom prošlošću.

Na kraju intervjua osvrnuli su se i na zakon koji se odnosi na zabranu negiranja genocida i ratnih zločina, koji je doneo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Novinari ističu kako je zakon uneo pometnju u jedan deo zemlje, ali Šmit je izrazio želju da Parlament BiH donese domaći zakon koji bi zamenio "Inzkov zakon".

"Parlament BiH trebao bi donijeti svoj zakon koji poštuje evropske i međunarodne standarde. Ako to uspe, Inckov zakon se može poništiti", rekao je Šmit.

Na pitanje da li vidi opasnost od rata u BiH u ovom trenutku, Šmit naglašava.

"Trenutna situacija je opasna i delikatna, ali ne vidim opasnost od rata kao 1992. godine. Međutim, slažem se da EU i NATO moraju poslati ohrabrujući signal i pružiti pažnju i svoje prisustvo u ovom delu regiona. Cilj uvek mora ostati isti - da se mladim i dobro obrazovanim ljudima ponudi profesionalna i privatna perspektiva u vlastitoj zemlji. Vladavina prava je takođe važan aspekt, ali promene na političkoj sceni moraju doći od stanovnika", zaključio je Šmit.

Kurir.rs/Klix.ba