SJAJ I BEDA PRAZNIKA: Puni kafići i još punije javne kuhinje u Banjaluci

Puni kafići i restorani s jedne i pune javne kuhinje s druge strane. Tako ovog januara izgleda svakodnevica u najvećem gradu Srpske.

Samo na svečane ručkove u januaru pripremljene u javnoj kuhinji ovog udruženja prošlo je između 3.000 i 5.000 ljudi. Potrebe za obrok svaki danom, kada nisu praznici, iz dana u dan su veće. Nekad 500, 600, danas su došlo do brojke od 700 ljudi koji dolaze po hranu. Vikendom je ta brojka još i veća.

– Žalosno je da više nisu samo stariji sugrađani kojima treba hrana. Sada je najviše onih od 50 godina, pa na više, ljudi u srednjim godinama koji nisu prispeli nigde i nemaju od čega da žive. Po obrok svaki dan dolaze i kompletne porodice, otkriva za Srpskainfo Miroslav Subašić iz Mozaika prijateljstva.

Osim hrane, oni koji dolaze traže pomoć u svemu. Od odeće, nameštaja, lekova, ogreva, pomoć za plaćanje računa za struju. Najviše se traže pelene.

Jedna od situacija koja je potresla članove Mozaika prijateljstva bila je kada je došla starija gospođa i dovela unučad da se okupaju u javnom kupatilu. Pitala je ako je moguće da nekako uđe, a da nju i decu niko ne vidi.

Ima i onih koji nemaju gde da žive, jer nemaju 120 ili 180 KM da plate kiriju. Ali, na sreću, tada u pomoć priskaču dobri ljudi zbog kojih Mozaik uspeva da izađe u susret tako velikom broju sugrađana koji imaju velike probleme.

Ljudi donose po marku ili 10 maraka, penzioneri svaki mesec na račun uplaćuju po 20 KM, pojedinci i firme koji izdvajaju ozbiljne sume… Poručuju da Mozaik prijateljstva sve ima zbog dobrih ljudi koji ne gledaju ime, veru, naciju.

– Drago mi je što je Mozaik prepoznat kao centar ili servis u kojem vi možete doneti praktično sve. Na ovom što radimo i po reakcijama ljudi možemo reći da se društvo menja na bolje. Ljudima treba nešto u šta veruju i drago mi je da je to baš ovo što mi radimo. Ta solidarnost i zajedništvo su važni, uz poverenje, ističe Subašić.

Jaz između bogatih i siromašnih nije nova pojava. Ali danas uočavamo da bogati ljudi akumuliraju i gomilaju svoje bogatstvo neverovatnom brzinom. Moderno doba je zahvaljujući novim tehnologijama ubrzalo mnoge procese, kaže sociolog Vedran Francuz.

Ističe da je bogatstvo odraz stepena razvoja i uspeha jednog društva, posebno ako su šanse jednake za sve, ali da kod nas te šanse nisu iste za sve.

– Druga važna karakteristika stepena razvoja jeste solidarnost bogate elite prema pripadnicima siromašnih članova. Najbolji odgovor leži u platama fizičkih radnika i standardu i načinu života njihovih poslodavaca. Nažalost, poruka je jasna da poštenim radom od 40 časova sedmično danas sa SSS možete jedva prehraniti sebe, a kamoli četvoročlanu porodicu. Samo je čudo kako su naši ljudi dosetljivi, da s prosečnom platom održavaju svoje domaćinstvo, kaže Francuz za Srpskainfo.

Na sve ovo, prema njegovim rečima, mogu se pronaći naznake srednje klase.

– To je dobrim delom državna administracija, s malo boljim platama od radničke klase u privatnom sektoru, kao i privatni sektor koji je fokusiran na informacione tehnologije. Ipak, naša srednja klasa je daleko od snage i kvaliteta života koji sebi može ista klasa da omogući u razvijenim zemljama Evrope, naglašava on.

Kurir.rs