SAMO ZA POSEBNE PRILIKE: Građani BiH u zlatare odlaze samo za svadbe i krštenja

Slaba kupovna moć građana BiH vidi se i u nabavci nakita

I izvoz tog plemenitog metala lani je bio manji u odnosu na godinu ranije.

– Prošle godine vrednost izvezenog zlata iznosila je 946.375 KM, a 2020. godine ta cifra je bila nešto veća od 1,7 miliona maraka, rekli su u UIO, dodajući da je ukupni izvoz plemenitih metala iz BiH prošle godine bio oko 48,47 miliona maraka.

Član Udruženja ekonomista RS “SWOT” Marko Đogo rekao je za Glas Srpske da su ovi podaci ogledalo kupovne moći građana, a ne ekonomskih kretanja.

– Činjenica jeste da naši sugrađani skupoceni nakit kupuju uglavnom za svadbe, rođenja, krštenja i slično. Ako se uzme u obzir da je lani uvoz robe u BiH iznosio 17,21 milijardu KM, a izvoz 14,62 milijarde, brojke koje se odnosne na plemenite metale su male i pokazuju nisku kupovnu moć naših građana, rekao je Đogo.

Da je tako potvrđuju i u zlatarama širom Srpske.

– Prodaja zlata opala je u poslednje dve godine, a naročito prošle koja je, mogu slobodno reći, bila katastrofalna. Ljudi nemaju novca, nakit kupuju samo za posebne prilike kao što su venčanja i krštenja, rekla je vlasnica jedne banjalučke zlatare, dodajući da je prošle godine zakazala i prodaja nakita dijaspori koja je inače izdvajala veće sume novca u zlatarama nego domaći kupci.

Prema njenim rečima, mnogo više se i prodaje i uvozi zlata u FBiH, nego u Srpsku.

U prijedorskoj zlatari dele sličnu sudbinu. Kako su rekli i prodaja i otkup najpopularnijeg plemenitog metala prošle godine su bili znatno slabiji, nego 2020. godine.

– Kada je pandemija 2020. godine uzela maha, veliki broj građana je zbog straha od neizvesnosti prodavao zlatne lančiće, prstenje i slične uspomene, a bilo je onih koji su se opraštali od dukata koji su dobili od najmilijih. Međutim, otkup je sada znatno otanjio, jer ljudi jednostavno nemaju šta više da prodaju, rekli su u toj zlatari.

Da su se mnogi tokom pandemije odrekli uspomena ističu i zaštitnici prava potrošača.

– Pandemija i neizvesna situacija primorala je ljude da prodaju zlato, koje je kod nas uvek bilo neka vrsta štednje. Nije bilo grada bez bar dva-tri mesta na kojima se otkupljuje zlato. Taj posao su uglavnom radile inostrane firme koje su se registrovale kod nas,rekao je predsednik Udruženja potrošača “Zvono” u Bijeljini, Jovan Vasilić, dodajući da je ono što je otišlo u izvoz najvećim delom upravo nakit koji su građani prodali.

Kurir.rs