NA POMOLU RASPLET DUGOGODIŠNJE KRIZE: Manje ćemo viđati ilegalne migrante na ulicama, brže ćemo ih prevoziti u prihvatne centre

– Imamo i oko 200 do 250 ljudi koji se kreću prema granici EU, ali ako uzmemo u obzir kakva je situacija bila ranije, jasno je da smo u poslednjih godinu i po uradili veliki posao – pohvalio se Ujić.

On je istakao da je napredak postignut zahvaljujući saradnji s Međunarodnom organizacijom za migracije IOM, ali i sa Graničnom policijom i MUP Republike Srpske, Federacije BiH i kantona.

Ujić je posebno pohvalio mobilne timove koji su pre pet meseci uspostavljeni u okviru projekta “Unapređenje pomoći migrantima i podrška lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj”. Ova projekat provodi IOM u BiH, uz finansijsku podršku Vlade Norveške.

Uz pomoć mobilnih timova, kako ističe Ujić, lakše je otkriti ilegalne migrante i ustanoviti odakle su ušli u BiH, a tako će biti omogućeno da readmisijom budu vraćeni u zemlje iz kojih su došli.

– Manje ćemo viđati ilegalne migrante na ulicama, brže ćemo dolaziti do njihovih biometrijskih podataka, odnosno brže ćemo ih registrovati i prevoziti u privremene prihvatne centre – objasnio je Ujić.

Sve u svemu, država izgleda ima ozbiljnu nameru da migrante vrati odakle su došli, ne samo u zemlje iz kojih su ušli u BiH, a geografija kaže da to mogu biti samo Srbija i Crna Gora, nego i u zemlje njihovog porekla.

Šta se to tako bitno promenilo pa da BiH za godinu i po pređe put od potpunog haosa i prebacivanja „loptice“ odgovornosti sa jednog na drugi organ vlasti do „uspešno urađenog posla“? Da li su čak i migranti, koje je nevolja naterala da napuste svoje zemlje, počeli u širokom luku zaobilaziti BiH? Ili je u pitanju promena politike EU?

Gorana Mlinarević, pravnica i aktivistkinja, koja se godinama bori za ljudska prava ljudi u pokretu, kaže da „tu ima svega“, ali da u BiH država nikad nije bila ključni faktor u kontrolisanju takozvane migrantske krize.

– Oni su samo radili ono što im naredi međunarodni faktor. Tako je verovatno i sada – kaže ona.

Podseća da je, istina, prošle godine u BiH bilo svega oko 16.000 ljudi u pokretu, ali da je i 2019. godine, kada je kriza bila na vrhuncu, u zemlji bilo svega 30.000 izbeglica i migranata, što, kako kaže, „ne može biti ozbiljan problem za ozbiljnu državu“.

Podseća, takođe, da je lani u BiH stiglo najviše ljudi iz Avganistana, njih oko 6.000, ali da, bez obzira na katastrofalnu situaciju u toj zemlji, nijedan Avganistanac nije dobio azil u BiH.

– Pošto BiH radi na tome da se s Avganistanom postigne sporazum o readmisiji, nije isključeno da će ti ljudi biti vraćeni u domovinu iz koje su pobegli i u kojoj vladaju talibani – kaže Mlinarevićeva.

Podseća i da je migrantski kamp Lipa prebačen u nadležnost Ministarstva bezbednosti BiH, te da se ljudi u pokretu sve češće upućuju upravo na tu destinaciju.

– Verovatno će ih sve sakupiti u Lipi, pa odatle deportovati, uz finansijsku podršku EU. Tako će BiH ispasti surova i bezdušna balkanska država, koja je presudila izbeglicama i migrantima, dok će se Brisel, kao i do sada, praviti nevešt – zaključuje Gorana Mlinarević.

Lungaroti: Pomoć za ugrožene ljude u pokretu

Šefica misije IOM u BiH, Laura Lungaroti, rekla je da su za pet meseci, otkako su formirani mobilni timovi, oni u Republici Srpskoj identifikovali i pomogli 342 migranta.

Kako objašnjavaju u IOM, pomoć se prvenstveno nudi ljudima u pokretu koji spadaju u ugrožene grupe, poput porodica s decom, dece bez roditeljske pratnje i žena koje putuju same.

U mobilnim timovima koji su uspostavljeni u Banjaluci, Bijeljini, Višegradu i Tuzli, angažovano je ukupno 12 ljudi iz ovih gradova, koji su zaposlenici IOM.

Kurir.rs/Srpskainfo