BLAGO SKRIVENO U BOSANSKIM PLANINAMA: Čudesna istorija biblioteke u gradiću na istoku Republike Srpske

Više od 33.000 knjiga, mala ali vredna muzejska zbirka i bogata arhivska građa - svo to blago pohranjeno je u Han Pijesku, planinskom gradiću sa oko 1.500 stanovnika, u biblioteci u kojoj rade samo tri bibliotekarke.

– Sve radimo same, budžet biblioteke je skroman, nemamo novaca da plaćamo spoljne saradnike, kaže direktorka biblioteke Ozrenka Đurić Radulović.

Ipak, sa finansijama izlaze na kraj, jer direktorka "zna sa parama“. Ona je po obrazovanju diplomirana ekonomistkinja.

– Ekonomiju sam sudirala na silu. Htela sam na filozofski da studiram književnost, ali mi je otac rekao: šta će ti to, nećeš se od toga hleba najesti. A u moje vreme smo morali slušati roditelje, kaže Ozrenka.

Ekonomiju je, kaže, diplomirala, ali je književnost "studirala“ u slobodno vreme, za svoju dušu. Na kraju je ispalo da je to dobitna kombinacija. Kad se zaposlila u biblioteci, ispostavilo se da joj je znanje iz ekonomije itekako dobro došlo.

– Za kulturu nikad nema para. Znači, treba nekako napraviti pare, ustvari treba osmisliti kvalitetne programe, a da ne koštaju mnogo, kaže Ozrenka.

Ali, sve se može kad se hoće i kad se voli posao. Tako su i Ozrenka, Jela i Milada od male provincijske biblioteke napravile pravi kulturni centar u kojem se okupljaju ljudi od knjige i znanja, ne samo iz Sarajevsko romanijske regije, nego i iz Srbije i Crne Gore.

U Han Pijesku, gde nema ni doma kulture, ni bioskopa, ni pozorišta, ni muzeja, biblioteka je jedino mesto na kojem se održavaju književne večeri, javna predavanja i debate, pozorišne predstave, filmske projekcije, kreativne radionice za djecu.

– Nas tri već godinama radimo zajedno. Svesne smo da biblioteka nije samo magacin za knjige. Bibilioteka mora da bude živa, da bi ispunila svoju misiju, kaže Jela Josić.

Ona je glavni "krivac“ što hanpjesačka biblioteka, uz druge znamenitosti, ima i arhivističku izložbu "Kraljevski dvorac u Han Pijesku“.

Na dinastiju Karađorđevića podseća i Spomen soba u sklopu biblioteke, u kojoj su pohranjeni poslednji komadi nameštaja iz danas devastiranog Lovačkog dvorca.

Poslednja poslednje srpska i jugoslovenska dinastije upravo je u ovom planinskom gradiću početkom prošlog veka imala nadaleko poznati letnikovac u koji su u lov dolazili aristokrati i državnici.

A upravo za vladavine dinastije Karađorđevića počela je istorija hanpjesačke biblioteke.

U analima je zabeleženo da je odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije 1923. godine osnovana "narodna knjižnica i čitaonica“. Njen knjižni fond je 1929. godine obuhvatao "123 sveske, vrednosti 500 dinara“.

Bibiloteka je u to doba imala 31 člana, na čelu sa predsednikom Dušanom Gakovićem, koji je bio šumski upravitelj u Han Pijesku. Deset godina kasnije biblioteka je znatno uznapredovala: imala je čak 60 čitalaca i organizovala je šest predavanja i 10 priredbi.

Mada ove brojke danas zvuče skromno, valja imati na umu da su u to doba skoro svi stanovnici malog mesta na nadmorskoj visini od 1090 metara bili – nepismeni. Knjigom su se bavili samo prvilegovani: činovnici, sveštenici i šumarski stručnjaci.

Posle Drugog svetskog rata biblioteka je imala ključnu ulogu u prosvećivanju stanovništva. Ovde su održavani kursevi za opismenjavanje, večernje omladinske škole, seminari, kulturno umetničke priredbe i filmske večeri.

– Eto, dogodine slavimo 100 godina rada. To je za naše prilike duga i bogata tradicija, koja obavezuje, kaže Ozrenka Đurić Radulović.

I podseća da biblioteka ne bi bila ono što danas jeste, da nije bilo bibliotekara iz ranijih generacija, među kojim se posebno ističu Anđa Simić, Suzana Golić, Stanoje Golić i Grozdan Georgijevski.

A Grozdan Georgijevski, ili kako su ga u Titovo doba zvali, "drug Grozdan“, posebna je priča. On je 1961. proglašen za najboljeg bibliotekara sarajevskog sreza, a godinu kasnije je odlikovan Medaljom zasluga za narod.

Kako se srčano borio za svoju biblioteku, svedoči i jedan zapis sačuvan u knjizi utisaka.

Pedesetih godina prošlog veka "drug Grozdan“ se obratio predsedniku komisije, koja je na licitaciji prodavala preostali nameštaj iz devastiranog Lovačkog dvorca Karađorđevića.

Tražio je da mu ovaj, kako zna i ume, prebaci vitrine i radni sto iz dvorca, jer, kako je rekao, "biblioteka nema nikakav nameštaj, a nema ni novaca da ga otkupi“.

Bio je uporan, pa je isterao svoje. I tako je biblioteka dobila vredne komade nameštaja, koji su i danas sačuvani u Spomen sobi.

Borio se i za svaki knjigu, svaki dinar iz budžeta, svaku mogućnost da se baš u Han Pijesku organizuje neka manifestacija od „šireg društvenog značaja“.

- Sličnu borbu mi vodimo i danas. Mora se tako, biblioteka je matična ustanova kulture i to mora i ostati, kaže Ozrenka Đurić Radulović.

Da je borba uspešna, svedoči i broj čitalaca i kalendar događaja. Skoro svi meštani Han Pijeska su posetioci biblioteke. Skoro svake nedelje u ovoj biblioteci se održi neka promocija ili književno veče.

Kurir.rs