VANZEMALJCI POSTOJE, KORONA NE? Svaki treći građanin BiH veruje u TEORIJE ZAVERE

Skoro trećina građana BiH ubeđena je da vanzemaljci postoje, a koronavirus ne, ali da "svetski centri moći“ to kriju od javnosti.

Ovo su samo neke od 48 tvrdnji na kojima su istraživači iz Udruženja građana "Zašto da ne“ testirali građane BiH, kako bi proverili koliko su skloni teorijama zavere.

Studija "Borba protiv dezinformacijskih narativa i mapiranje teorija zavere – Slučaj BiH“ utemeljena je na istraživanju stavova, na reprezentativnom uzorku od 1.018 ispitanika iz svih delova BiH.

Među ispitanicima su zastupljeni odrasli muškarci i žene svih dobnih kategorija i stepena obrazovanja, iz ruralnih i urbanih sredina.

Anketirani su na pitanja odgovarali onlajn, što znači da su bar elementarno pismeni, da se služe računarom i koriste internet.

Ispostavilo se da više od 28 odsto ispitanika, što će reći skoro trećina njih, delimično ili potpuno veruje u teorije zavere.

Odlučno “ne” ovim narativima je reklo svega 24 odsto anketiranih, dok je neodlučnih, dakle onih koji nisu "ni tamo, ni ovamo“, više od 47 procenata.

To faktički znači da tri četvrtine ispitanika ili veruje ili je spremno da poveruje u teorije zavere, što je porazno, ocenjuje komunikolog Mladen Bubonjić.

"Uvek su postojali lakoverni i skeptici, ali su uglavnom bili na društvenim marginama, a njihov postotak se kretao u granicama prihvatljivog. Danas takvi neretko čine većinu", kaže Bubonjić.

A ta većina je sklona da poveruje ne samo u gluposti, nego i u vrlo opasne narative.

Tako se ispostavilo da se društvo u BiH, ni decenijama nakon Drugog svetskog rata, nije izlečilo od antisemitizma.

Više od 15 odsto ispitanih delimično je ili potpuno saglasno da je „priča o Holokaustu, kao nacističkom genocidu nad Jevrejima, preuveličana“.

Čak 43 odsto ispitanih potpuno ili delimično veruje da "jevrejski centri moći“, odnosno osobe poput Džordža Soroša ili porodice kao što su Rokfelerovi i Rotšildovi, "iz senke upravljaju svetom“.

Teorijama zavere, pogotovo onima s elementima antisemitizma, skloniji su muškarci nego žene. Među pobornicima ovakvih teorija najbrojniji su anketirani stariji od 55 godina i oni bez fakultetskog obrazovanja.

Zanimljivo je da je najmanje "zaverenika“ među mladima, koji po celi dan "vise“ na internetu i, po mišljenju starijih, "ništa ne uče“, jer škola, uostalom, i nije tako dobra kao u Titino doba.

Ipak, upravo ostareli Titovi pioniri, koji se diče starinskim obrazovanjem, mnogo su skloniji nego milenijumci, da poveruju u svakojake, čak i očigledne neistine.

"Stariji ljudi su razočarani. Sistem vrednosti, koji ih je u značajnoj meri odredio kao ličnosti, više ne postoji. U procesu promena oni sada pokušavaju naći neki smisao. Najčešće ga nalaze u neutemeljenoj kritici svega novog, pa i novih naučnih i tehnoloških postignuća, novih političkih procesa, novih društvenih tendencija", objašnjava Mladen Bubonjić.

Ipak, teško je naći opravdanje za činjenicu da više od 23 odsto građana veruje da lek protiv raka postoji, ali je skriven, dok skoro 28 odsto njih misli da je to moguće, ali nisu baš sto posto sigurni da je tako.

Opravdanja nema, ali jedno od ključnih objašnjenja za ovakve stavove krije se u hroničnom nepoverenju u institucije.

I ovo istraživanje, kao i brojna prethodna, potvrdilo je da građani BiH ne veruju nikom, a pogotovo ne političarima za koje glasaju.

Dok se poverenje u zdravstvo, policiju i škole nije potpuno izgubilo, na samom dnu tabele su političke stranke na vlasti, Predsedništvo BiH, Savet ministara BiH i vlade oba entiteta.

Kurir.rs