HEROJ, KUKAVICA ILI SREĆNIK Kako je KUB Vojske Republike Srpske pre 27 godina oborio prvi američki avion F-16 na nebu iznad BiH

Na današnji da pre 27 godina, tog 2. juna 1995. godine raketa lansirana sa PVO siststema 2K12 Kub V i PVO Vojske Republike Srpske posle puna dva dana boravka u zasedi i u totalnoj tišini oborila je američki lovac F-16 koji je patrolirao nebom BiH u okviru operacije "Sprečiti let", koja se izvodila od sredine 1992. godine.

Uvod u obaranje

Krajem maja 1995. godine NATO avioni imali su zadatak da sprovedu odluku o zabrani letova (engl. deny flight) na vazdušnom prostoru Bosne i Hercegovine, na osnovu ranije donete odluke Ujedinjenih nacija. Tokom sprovođenja misije oni su dejstvovali i po objektima i jedinicama Vojske Republike Srpske.

Zbog toga je komandant Glavnog štaba VRS naredio komandantu V i PVO VRS da dejstvuje po avijaciji NATO.

Snage srpske PVO već su bile duže vreme u zasedama na širem području Banja Luke i Bosanske krajine, gde su pratili povremene letove muslimanskih ili hrvatskih helikoptera, ali i motreći i na aktivnost vazdušnih snaga NATO na nebu BiH.

Tokom operacije, NATO lovci F -16C leteli su na visini od 26.000 stopa. Lovci su patrolirali bez upotrebe uređaja za elektronsko ometanje AN/ALQ-131 nad područjem Bihać-Banja Luka-Bosanski Petrovac. Položaji srpskih protivvazdušnih jedinica su im bili poznati od ranije, tako da nisu očekivali značajnije probleme tokom misije.

Međutim, u skladu sa naređenjem 1. Srednja samohodna baterija (SSRB) 155, raketne brigade PVO , sa raketnim sistemom KUB, bila je u zasedi na položajima između Sanskog Mosta i Ključa.

Tokom noći između 29. i 30. maja, baterija je izvršila marš i posela vatreni položaj u rejonu sela Bravsko, opština Bosanski Petrovac, i tako napravila zasedu za dolazeće avione.

Puna tri dana baterija je pratila letove avijacije NATO po podacima talasa obaveštavanja bez uključivanja zračenja sopstvenih radarskih sistema, sve do popodnevnih časova 2. maja. Tog popodneva dva američka lovca F-16C približili su se na 20 km od vatrenog položaja baterije.

Kako je izgledalo obaranje o Grejdija

Par lovaca koji su tog popodneva 2.junaleteli činili su piloti: Skot V. O`Grejdi (kodno ime Basher 52) i kapetan Robert G. Rajt (kodno ime Basher 51). O Grejdi i Rajt su delovali u sklopu 555. lovačke eskadrile 31. lovačkog puka, iz baze Aviano. Inače Grejdiju je to bio 47 put da leti u zonu borbenog delovanja. Po primećivanju letelica uključen je osmatrački, a po zahvatu vođe para i nišanski radar.

U tom trenutku avioni su se udaljili iza planine Srnetica. Pošto gađanje nije bilo moguće zračenje je isključeno posle 3-4 sekunde. Isti par aviona se nakon petnaestak minuta ponovo približio zoni dejstva baterije. Posluga je u međuvremenu promenila frekvenciju nišanskog radara i kada je cilj bio udaljen 22 km uključila je antenu osmatračkog radara. Na 20 km otkriven je i drugi avion. Tada je uključen i nišanski radar. Zahvat je izvršen je na 18 km. Gađanje je izvršeno sa dve rakete. Prva je lansirana kada je cilj bio na 17 km od vatrenog položaja, a druga tri sekunde kasnije. Pogodak i uništenje cilja bilo je na daljini 15 km i visini 5,5 km.

Posle eksplozije bojeve glave prve rakete cilj se raspolovio, a druga raketa je pogodila jedan od delova aviona.

Ostaci aviona su pali na dve lokacije udaljene oko 1,5 km u oblasti Vaganca.

Pilot se uspeo da se katapultira i padobranom spusti na udaljenju oko 6 km od olupina aviona.

Baterija je odmah isključila sredstva prešla u marševski poredak, udaljila se i maskirala. U toku noći je baterija je premeštena sa mesta gde se maskirala na novu lokaciju udaljenu oko 100 km od mesta delovanja. Nišanski radar je ukupno zračio 26 sekundi.

O Grejdijeva agonija posle obranja F-16C

Kada je raketa KUB pogodila O Grejdijev avion vođa para, pilot kapetan Robert G. Rajt, kasnije je ispričao da je video letelicu pretvorenu u vatrenu loptu koja nestaje u oblacima. Iz tog razloga nije mogao da uoči da li se pilot spasao izbacivim sedištem.

O Grejdi je ipak iskočio iz aviona i uspeo da se prizemlji na slabo naseljenom terenu u rejonu prevoja Vaganac između Petrovačkog i Bravskog polja. Kako je on naveo u svom svedočenju prilikom prizemljenja uočio je neke ljude zbog čega nije poneo paket za preživljavanje, koji se nalazio uz pilotsko sedište. Poneo je samo no što je imao u prsluku na sebi, a to je bio prenosni radio uređaj PRC -112 i maskirne boje za lice.

Po prizemljenju O Grejdi je sklonište potražio u obližnjoj šumi u kojoj je proveo naredne dane krećući se u radijusu od dva kilometra od mesta pada.

Zbog straha da bude demaskiran retko je uključivao radio PRC -112, a kodni poziv Bašer -52 retko je emitovao pozove za pomoć. Kako je tvrdio danju je spavao pokriven maskirnom mrežom, a noću je između ponoći i četiri sata ujutro pokušao da uspostavi radio vezu i kontakt. Zanimljivo je inače da američki avioni možda zbog lošeg vremena ili straha od srpske PVO nisu puno nadletali samu tačku gde je O Grejdi iskočio. Tek 6 dana od iskakanja 8. juna O Grejdijev glas prepoznao je kolega iz 555. eskadrile.

Ubrzo su prostor nad O Grejdijem nadleteli marinski F/A-18 koji su brišućim letom mu dali do znanja da je počela akcija spasavanja. Parlaleno sa nadletanjem Horneta na nosaču helikoptera USS Kearsarge, koji je plovio Jadranom pokrenuta je operacija spasavanja. Zadatak spasavanja O Grejdiju poverena je Marinskom korpusu a ne specijalnim timovima za izvlačenje, koji su bazirani na Siciliji.

Tim za spasavanje

Tim za spasavanje O Grejdija činila su: dva helikoptera AH-1W Super Cobra, dva transportna helikoptera CH -53 Super Stalion, dva aviona AV-8B Harrier, dva aviona EA-6B Prowler i dva aviona F-18C/D Hornet koji su bili deo lovačke zaštite. Iz Avijana su poslata i dva F -111A za elektronsko ometanje i dva A -10 za protivoklopnu borbu.

Kao rezerva oformljen je još jedan identičan ovakav tim ako krene nešto naopako. Inače čitavu operaciju koordinisao je jedan E-3AWCS koji je leteo iznad Mađarske.

Prikupljanje na Jadranu počelo je oko 5 časova izjutro 8.juna. Helikopteri su u niskom letu preko Ravnih Kotara krenuli ka O Grejdiju. Sa njim je kontakt uspostavljen oko 6.35 sati i to od strane pilota kobri koji su bili na čelu spasilačke formacije. Svoju poziciju O Grejdi je označio signalnom raketom. Transportni helikopteri u kojima je bilo oko 40 marinaca zauzeli su položaj na proplanku čekajući da se O Grejdi pojavi, koji je na odredište stigao. Posle tri minuta borvka helikopteri su nastavili put Jadrana.

Međutim povratak O Grejdija nije bio nimalo lak jer se PVO Vojske Republike Srpske Krajine digla na uzbunu.. Usledila je žestoka kanonada iz pušaka i mitraljeza, koji su izbušili poprilično helikoptere CH -53, a ispaljene su čak i dve rakete SA -7 koje su promašile cilj zbog leta helikoptera na maloj visini.

Sletanjem O Grejdija na nosač helikoptera u 7.30 sati operacija spasavanja je završena.

Peh sa obaranjem uticao je da u oktobru 1995. posle oporavka i medijskog nastupa dobije prekomandu u 466. lovačku avijacijsku eskadrilu u vazduhoplovnoj bazi Hil u Juti. Zbog svog iskustva sa obaranjem i preživljavanjem u julu 1998. prekomandovan je u bazi Fairčild gde se posvetio obuci pilota „šta da rade ako budu oboreni“. Posle preživljenih 12 godina u avijaciji, 2001. prelazi u satus neaktivnog pilota i rezerviste, koji živi u Dalasu. U međuvremenu posvetio se teologiji koju je diplomirao u Dalasu 2007., a Univerzitet u Portlandu 2007. dodeljuje mu počasni doktorat zbog svoje javne službe, odnosno jer je pomogao u sprovođenju politike NATO u okviru misije „Sprečiti let“. U međuvremenu napisao je i knjigu „Povratak sa čašću“ koja je šest nedelja bila naprodavanija knjiga na listi Njujork Tajmsa. U međuvremenu objavio je još jednu pod nazivom svog kodnog imena dok je leteo nad Bosnom pod imenom „Basher Five-Two“.

Zanimanje Diksakverija

Za njegovu priču zainteresovao se i Diskaveri koji je snimio dokumentarac, koji je posle prikazivan i na Nacionalnoj geografiji pod nazivom „Iza neprijateljske linije“. Stigao je i da učestvuje u CNN emisiji „Glasovi milenijuma“, kao jedan od najuticajnijih ličnosti 20. veka. Snimljen je i film, koji nije imao veze sa realnim događajima.

Takođe navedeno je i da je u svojoj karijeri ukupno imao 1.300 časova leta, od čega je za komandama lovca F-16 proveo više od 1.000 časova.

O Grejdi je sa nosača helikoptera prebačen u Aviano gde je dočekan kao pravi heroj. Međutim sve lovorike slave upropastio je sam, jer je na jednoj od konferencija za novinare čak i zaplakao. Da stvar bude gore po njega, pred američkim medijima kroz suze je izjavio da on nije bio nikakav heroj, već preplašeni zec koji je pokušao samo da preživi. Ovu njegovu izjavu američki mediji dočekali su na nož čak su neki prizivali da se general Paton vrati iz mrtvih i išutira O Grejdija, aludirajući na Patonov incident kada je išamarao američkog vojnika za vreme invazije na Italiju, koji se rasplakao u šatoru, što je generala Patona iznerviralo i zbog čega je pao u nemilost skoro godinu dana.

Neki mediji su tvrdili da zvanična informacija o spasavanju O Grejdija nije istinita i da je puna nelogičnosti: „Kako je oboren kod Mrkonjić Grada, a spasen kod Bosanskog Petrovca?, ako se krio u šumi kako je peške prešao neopažen destine kilometara?, kako je od silne patnje održavao kondiciju, ako je jeo bube i pio samo kišnicu?

Mediji su tvrdili da je neverovatno da američke snage nisu izvršile udar po srpskim PVO sistemima, „nijedno dejstvo, posebno po radarima tokom spasavanja koji su verovatno primetli takav intenzitet naleta“. Ova pitanja ostala su bila bez odgovora, iako je dve decenije kasnije bar u sprskoj vojnoj literaturi i publicistici razjašnjeno.

O Grejdija je primio po povratku u SAD lično tadašnji američki predsednik Bil Klinton, palo je tu grljenje, slikanje i poneka suza.

Srpski „kubaši“ ostali anonimni

Dok je O Grejdi ubirao pomalo gorku medijsku slavu, borbena posluga baterije koja je oborila prvi američki avion na Balkanu je ostala u senci anonimnosti, jer u opštem ludilu, ali i decenijama kasnije nikoga nije interesovala činjenica da su u našoj vojsci postojali veoma sposobni i uvežbani pojedinci i jedinice, školovani i obučavani za odbranu SFRJ koji su dokazali svoje sposobnosti protiv tada najmoćnije i najsposobnije vazduhoplovne sile!?

Sa druge strane obaranje američkog aviona i pilota O Grejdija od strane raketnog sistema „KUB“ imalo je snažan odraz na proceduru američkog vazduhoplovstva u vazdušnim operacijama koje su sledile u narednim godinama i decenijama. Amerikanci su značajno vreme posvetili izučavanju raketnog sistema 2K12 „Kub“, taktici upotrebe i merama za onesposobljavanja. Avioni zbog raketnog sistema KUB nisu više smeli da ulaze u zonu dejstva bez podrške avijacije za neutralisanje PVO. Uvedeni su bili striktni donji limiti visine za letove nad srpskom teritorijom.

Dok su oni proučavali KUB promakao im je raketni sistem „S-125 Neva“ (smatrali su ga zastarelim i neupotrebljivim), koji je ironijom sudbine oborio isto F-16, ali 2. maja 1999. koji je pao u selu Nakučani kod Šapca, a pripadao je istoj eskadrili u kojoj je leteo O Grejdi, samo za komandama je bio bivši general američke avijacije Dejvid Godfejn, koji je spasen u najvećem Holivudskom stilu uz pucnjavu, pa nije morao da jede bube i pije kišnicu ko O Grejdi, pa je valjda i zato dogourao do generalskog čina, ali je ipak Grejdi taj koji je postao činovnik Pentagona.

NAPOMENA

U izradi teksta korištena literatura: Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović RV i PVO bivših jugoslovenskih zemlja 1992-2015, Ikari Srpske istoimenih autora, Hrvatski vojnik novembar 2001, razgovor sa zamenikom komandnta Vi PVO VRS generalom Božom Novakom.

Kurir.rs/A.Mlakar