Kancelarija Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita poslala je diplomatsku notu hrvatskoj ambasadi u Sarajevu zbog izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je u više navrata govorio kako je Šmit nelegalan predstavnik, budući da ga nije potvrdio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Šmit se u protesnoj noti osvrnuo na Milanovićeve izjave i podsetio da je Hrvatska potpisnica Dejtonskog sporazuma i Aneksa 10, odnosno Sporazuma o civilnom sprovođenju mirovnog rešenja, u kojem se definiše i delovanje visokog predstavnika, prenosi Jutarnji list.
"Kancelarija Visokog predstavnika, u ovom kontekstu, ljubazno moli hrvatske vlasti da se suzdrže od iznošenja neutemeljenih optužbi o imenovanju i statusu Visokog predstavnika", navodi se u protesnoj noti.
Inače, u Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma stoji da potpisnice "zahtevaju postavljanje Visokog predstavnika, koji će biti imenovan u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a, kako bi stranama olakšao napore, pokrenuo i, ako je prikladno, usklađivao aktivnosti organizacija i agencija koje su angažovane u civilnom aspektu mirovnog rešenja na taj način što će sprovoditi zadatke poverene rezolucijom Saveta bezbednosti".
Navodi se i da će strane potpisnice "u potpunosti sarađivati s Visokim predstavnikom i njegovim osobljem, kao i s međunarodnim organizacijama i agencijama, kao što je predviđeno u članu 9. Opšteg okvirnog sporazuma.
Rusija, stalna članica SB UN, se protivila izboru Šmita pa ga Savet za implementaciju mira, odnosno njegov Upravni odbor, nisu jednoglasno imenovali.
Njegovom imenovanju protivio se i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, koji, kao i Milanović, smatra da je Šmit nelegalno izabran.
U Savetu bezbednosti nije doneta rezolucija o imenovanju Šmita. I dok s jedne strane Rusija i Republika Srpska, kao i Milanović, tvrde da nije legalno izabran jer nije bilo rezolucije, međunarodna zajednica kaže da za to ni nije potrebna rezolucija jer ni njegov prethodnik nije izabran na taj način.
Šmit je u junu na sednici Saveta bezbednosti uprkos protivljenju Rusije i Kine govorio i predstavio izveštaj o BiH u kojem je kritikovao Dodika, ali i najave HDZ-a BiH da će pokrenuti procese uspostavljanja trećeg entiteta ukoliko ne dođe do dogovora o izmeni izbornog zakona koji bi Hrvatima garantovao jednakopravnost u izboru svojih političkih predstavnika u vlasti.
Milanović je proteklih meseci više puta govorio da je Šmit nelegalno izabran i pozivao ga da koristeći bonska oblašćenja izmeni izborni zakon u BiH. To je ponovio i danas, navevši da je to rekao i Ustavni sud BiH.
Ustavni sud BiH presudio je 2016. u slučaju Ljubić da postojeći izborni zakon BiH diskriminiše konstitutivne narode jer omogućuje brojnijim Bošnjacima da biraju deo hrvatskih predstavnika u Domu naroda parlamenta Federacije BiH.
Šmitje već iskoristio bonska ovlašćenja kako bi nametnuo odluku o finansiranju predstojećih izbora u BiH nalažući izdvajanje punog iznosa od 6,3 miliona evra koliko je tražilo Centralna izborna komisija, nasuprot 4,8 miliona koliko je odobrilo Veće ministara BiH.
Od 1997. Kancelarija visokog predstavnika nametnula je oko 900 različitih odluka. Šmitov prethodnik Valentin Incko je pred kraj mandata zabranio negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Šmitov stav je da je izborna reforma nužna, ali da se izbori moraju održati ako do nje i ne dođe.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
