Ismail Zulfić iz Zenice je rođen bez ruku, ali to ga nije sprečilo da ovlada mnogim veštinama i da pokaže i dokaže da je i nemoguće moguće.

Mali Ismail rođen je bez ruku, a prsti na jednoj nozi potpuno su mu spojeni, međutim, to ga nije sprečilo, a ni danas ga ne sprečava, da živi kao i svako dete. Osim što je naučio da crta i piše, rukuje komjuterom i telefonom, Ismail i skija i pliva. A uz to redovno osvaja i medalje.

Do pre nekoliko godina kada se pojavio u čuvenoj emisiji "Kvadratura kruga" ovaj hrabri dečak imao je čak 39 medalja. Njihov broj se sada povećao, pa je nakon poslednje, koju je osvojio pre nekoliko nedelja, u svojoj školi dočekan uz gromoglasni aplauz svih učenika.

20230417-09-49-061-facebook.jpg
printscreen YT 

Ismail je u martu ove godine osvojio bronzanu medalju na paraplivačkom Svetskom prvenstvu u plivanju, a njegovi drugari iz škole učinili su taj uspeh još posebnijim.

"Krio sam se iza stuba i plakao kad je pobedio"

- Za Ismaila nema prepreka, niti granica - rekao je svojevremeno Ismet, otac ovog mališana koga, osim neverovatne energije, krase ogromna srčanost, neverovatna volja i upornost, ali i osmeh koji ne skida sa lica.

i.jpg
printscreen YT 

Da nauči da piše trebalo mu je samo dva meseca, a iz škole su rekli da su dete primili oberučke i rado.

Deca su ga prihvatila kao sebi ravnoga, a pomoć drugara ne izostaje.

- Svakog dana jedan učenik je bio zadužen da mu pomogne. Deca su to doživela kao čast - rekli su iz škole.

20230417-09-51-021-facebook.jpg
printscreen YT 

Ipak, Ismailov put do prihvatanja i uklopljavanja u kolektiv nije bio mnogo lak. Kako je njegov otac svojevremeno pričao, najmanje pet vrtića ga je odbilo, uz izgovor da ne rade "sa takvom decom".

- Kao roditelji želeli smo da pliva zbog zdravlja, ne zbog ovoga što je danas. Međutim, u početku smo imali problem jer je imao fobiju od vode - kaže otac.

Trener nije odustajao. Našao je način da Ismaila uvede u bazen, a kako je rekao - čim je ušao, bilo je genijalno. Takmičenje je usledilo već posle samo par meseci.

- Deca su navijala za njega. Ja sam se sakrio iza stuba i počeo sam da plačem - rekao je trener Amel Kapo, kome je Ismailov uspeh bio san od samog početka.

Posle ovoga ređali su se samo uspesi i priznanja.

- Kad porastem voleo bih da budem trener plivanja, sve mogu raditi - rekao je u "Kvadraturi kruga" ovaj mališan iz Zenice.

Ima samo jednu želju

Njegova majka Emina svojevremeno je ispričaka za Avaz.ba kako je izgledalo kada je na svet došao mali Ismail.

- Nisam imala snage ni da govorim, a oni su me zasipali pitanjima. Shvatila sam da se nešto dešava. Slučajno sam se okrenula i, kada sam videla da kupaju moje dete držeći ga za noge, jer nije imao ruke, doživela sam šok - rekla je tada Emina.

Danas ovi preponosni roditelji kažu da nije uvek bilo lako.

- Tražio je od mene i muža da mu damo svoje ruke, da vidi kako to izgleda kada se imaju ruke. To su bili najteži trenuci u našim životima, kada bi nas upitao hoće li mu ikada narasti ruke ili kada je tražio da mu damo svoje ruke da i on nas zagrli - ispričala je ona tom prilikom.

Ismail se danas takmiči i sa starijima od sebe, a kako je nedavno je na pitanje voditelja sa "Face HD tv" da li ima neku želju, jednostavno odgovorio: "Da imam ruke".

Kurir.rs/Blic