Šida Smajić iz sela Bukve kod Viteza živi u trošnoj kući koja samo što se nije srušila.

Bolesna i bez ikakvih primanja, za život preživljava od onoga što joj muž zaradi s konjem.

Proda neki metar drva i od toga plaća režije, kupi nešto lekova i hrane. Dva puta godišnje ima pravo na socijalnu pomoć, a nisu se venčali jer nemaju 60 KM da plate opštini troškove za venčanje i venčani list.

– Živimo, volimo se, ne fali mi ništa od njega, nit‘ me udara… Nemamo nikakvih primanja. Da mi imamo mesečna primanja pa da možemo odvojiti… On je radio u pilani ali mu ne daju penziju dok ne navrši 57 godina, kaže Šida Smajić.

Oboje su, kaže, na birou.

– Ne znam ni ja koliko godina sam na birou, drugi karton popunjava. I on isto. Nismo se venčali jer nam treba 60 KM da platimo pa da se onda venčamo. Kad sam to čula… Mogu ja imati taj novac ali haj‘ ne plati struju. Nije razvedena struja, sve sami kablovi. Evo, kabal za sijalicu, ni ovo ne radi kako treba, ovaj televizor je birvaktile iz Titinog vremena, dodaje.

(Kurir.rs/bosnainfo.ba)