U prošlosti magarac je bio deo crnogorske kulturne baštine i nasleđa jer nije bilo kuće u krševitom delu države koja ga nije imala, kaže onitolog Darko Saveljić povodom otvaranja prve farme ovih životinja
DANILOVGRAD - U Martinićima je nedavno otvorena prva farma magaraca u Crnoj Gori. Ornitolog Darko Saveljić za CdM otkriva da je cilj osnivanja prve crnogorske farme magaraca da spreči njihovo izumiranje. Saveljić je najavio da će farma biti otvorena za posetioce čim se za to stvore uslovi, i podsetio da je magareće mleko lek za bronhitis, astmu, kašalj, alergije, razna kožna oboljenja i najbolja zamena za majčino mleko.

Saveljić je podsetio da je u prošlosti magarac bio deo crnogorske kulturne baštine i nasleđa jer nije bilo kuće u krševitom delu naše države da nije imala magare koje se koristilo za transport vode, drva, pa i naporan rad u polju. Ljudi su se, naglasio je Saveljić, odlučivali da drže magarca, jer je adaptiran na krš, nije probirljiv i jede znatno manje nego konj, a prilično je izdržljiv i ne zahteva posebnu njegu.

„Međutim, oni su danas izgubili bitnku sa tehničkom revolucijom i izgradnjom infrastrukture tako da je ova životinja ne samo u Crnoj Gori već i na celom Balkanu pred izumiranjem“, priča Saveljić.

Prema podacima MONSTAT-a iz Poljoprivrednog popisa iz 2010. godine, u Crnoj Gori je registrovano 575 magaraca, mula i mazgi.

„Ovo znači da je broj magaraca, ukoliko se izuzmu severne opštine gde ne koriste magarce, po mojoj proceni, oko 300 u državi. Najviše ih je registrovano na teritoriji Bara, Danilovgrada, Cetinja i Ulcinja, i to upravo u opštinama sa najsurovijim uslovima za život na selima.

(CdM)