BIJELO POLJE - Staro narodno verovanje da smrt nikad ne ide sama, još jednom se obistinilo na severu Crne Gore, gde to nije retka pojava

Na mesnom groblju u selu Potoci kod Zatona, opština Bijelo Polje, u nedelju popodne su sahranjena braća Miladinovići, Milija (55) i četiri godine stariji Petar, koji su dan ranije iznenada preminuli u kratkom vremenskom razmaku.

"U kapeli, u Zatonu, otkada je sagrađena, nikad se nije desilo da se na odru, jedan pored drugoga, nađu dva rođena brata, čak ni dva bliska rođaka, a sve je tim tragičnije što se radi o relativno mladim i izuzetno omiljenim i cenjenim ljudima u našem kraju, o jednoj čestitoj i vrlo uvaženoj porodici, ne samo u Potocima", rekao je jedan od prijatelja Miladinovića, vidno potresen onim što se desilo.

Po­što je gla­va po­ro­di­ce, otac Bo­go­ljub Mi­la­di­no­vić, mlad umro, bri­gu o nje­go­vih šest si­no­va, Ra­di­vo­ju, Pe­tru, Mom­či­lu, Mir­ku, Mi­ro­sla­vu i Mi­li­ji, pre­u­ze­la je maj­ka Ani­ca i uspe­la da ih iz­ve­de na ži­vot­ni put. Svi su za svo­jom sre­ćom kre­nu­li u svjet, da tra­že me­sto pod sun­cem gde se bo­lje i lak­še ži­vi ne­go na po­snom ima­nju u Po­to­ci­ma.

Je­di­no je na kuć­nom pra­gu, da „ple­te ko­tac gde mu je i otac”, ostao Mi­li­ja, ko­ji se na ne­ki na­čin žr­tvo­vao za sve osta­le. On je, ka­ko je opra­šta­ju­ći se od bra­će, ka­zao naj­sta­ri­ji od njih, omi­lje­ni uči­telj Ra­di­vo­je, bio taj ko­ji je do­če­ki­vao i pod ro­di­telj­ski krov oku­pljao bra­ću i nji­ho­ve po­ro­di­ce, po­ka­zi­vao i do­ka­zi­vao šta je brat bra­tu i ka­ko se, gde je sre­će, brat­ski ra­di i po­stu­pa. On se ni­je že­nio ni­ti imao svog po­ro­da, pa su ta­ko sva brat­ska de­ca bi­la nje­go­va.

Sto­ga je i nje­go­va iz­ne­nad­na smrt bi­la ve­li­ki, gro­mo­vi­ti udar za ce­lu po­ro­di­cu. Čim je čuo da mu je brat Mi­li­ja na pre­čac umro, Pe­tar, ko­ji je sa po­ro­di­com ži­vio u Nik­ši­ću, po­žu­rio je u rod­ni kraj da ga oža­li i is­pra­ti sa brat­skom za­hval­no­šću ko­ju je za­slu­žio. Me­đu­tim, kad je pre­kju­če stao is­pred nje­go­vog odra u ka­pe­li u Za­to­nu, na­glo mu je po­zli­lo i hit­no je pre­ve­zen u bje­lo­polj­sku bol­ni­cu.

Svi po­ku­ša­ji dr Mi­lo­ša Ša­po­nji­ća i nje­go­vih sa­rad­ni­ka, ko­ji­ma su ju­če od po­ro­di­ce upu­će­ni iz­ra­zi naj­i­skre­ni­je i več­ne za­hval­no­sti, ni­su, na­ža­lost, uro­di­li plo­dom – Pe­tru je pre­pu­klo sr­ce za bra­tom pa se ne­du­go po­tom i on na­šao na od­ru po­red nje­ga.