OD SVIH ĐAKA U BUDVI CRNOGORSKI JEZIK NAJBOLJE GOVORI - TURČIN: Desetogodišnjak jedini dobio peticu na kontrolnom!

U budvanskim učionicama sve je više dece čiji su se roditelji doselili iz Turske, a učenje crnogorskog jezika im ide od ruke.

Sve više roditelja koji su se doselili u Budvu odlučuje da decu školuje u crnogorskim školama. Struktura odeljenja najbolje oslikava kojim je to inostranim državljanima Crna Gora bila destinacija u koju žele da investiraju. Nakon ruskih državljana, čija su deca praktično preplavila budvanske škole, potom Ukrajinaca, sve više je i Turaka.

Procenjuje se da se oko tri hiljade Turaka doselilo u Crnu Goru u poslednje dve godine. Danas je u Budvi svakodnevica da u odeljenju sede deca poreklom iz Rusije, Ukrajine, Jermenije, Turske...

Zbog svog tog "šarenila", mali Budvani se u najranijem dobu upoznaju sa različitim običajima, jezicima, etičkim normama...

Iz Ministarstva prosvete Vijestima je rečeno da je nešto više od 40 dece turskih državljana u obrazovnom sistemu. "Sva ta deca imaju sva prave i obaveze kao i svi drugi učenici, s obzirom na činjenicu da je osnovno obrazovanje obavezno, a svakako da su škole uvek spremne na podršku pri integraciji sve dece stranih državljana", saopšteno je Službi za odnose s javnošću.

Od ukupnog broja dece turskih državljana, četvrtina se školuje u budvanskim osnovnim školama.

U OŠ "Stefan Mitrov Ljubiša" kažu da su ove godine upisali četiri prvaka, a da su u starijim razredima još dva učenika turskih državljana. U Drugoj osnovnoj školi nastavu pohađa pet turskih državljanja, a troje koji su do ove godine pohađali nastavu prešli su u privatnu školu u Budvi.

Dugogodišnja profesorka u budvanskoj Srednjoj mešovitoj školi "Danilo Kiš" Božena Jelušić ocenila je da na sreću Budve, ali na nesreću Crne Gore, imamo sredine koje beleže rast broja upisanih učenika i na drugoj strani škole koje polako nestaju.

"Naravno, sve veći broj odeljenja u Budvi nije znak većeg nataliteta, već doseljavanja, ponajviše iz drugih delova Crne Gore, ali i iz inostranstva. Tako se u ‘dva talasa’ dogodio veliki rast upisane dece, prvo sa nekadašnjeg sovjetskog prostora, mahom iz Rusije i Ukrajine, a danas imamo porast broja učenika iz Turske (bilo da je reč o turskoj ili kurdskoj nacionalnoj zajednici). Činjenica je da će integracija ovih učenika biti u izvesnom smislu zahtevnija, jer nije u pitanju ista porodica jezika. Takođe je i većinska pravoslavna religijska pripadnost u prvom slučaju bila dodatni razlog da mladi Rusi čak počnu zaboravljati vlastiti jezik. Kao nastavnica sam često nastojala da ruske autore čitaju na ruskom jeziku i uočavala kako im to postaje sve teže. Rusija je brzo reagovala, otvarajući škole na ruskom i pružajući dodatne mogućnosti mladima", kazala je Jelušićeva za Vijesti.

Ona kaže da bi učenicima iz Turske svakako trebalo dodatno olakšati integraciju i ubrzati njihovo ovladavanje jezikom zajednice. Navodi i da se ne bi iznenadila da i sama Turska odluči da im pomogne. A dečak sa početka priče uspeo je u potpunosti da se prilagodi lokalnoj sredini i u potpunosti ovlada jezikom - kao da je rođen u Crnoj Gori. Sa druge strane, on je drugove naučio koje igre njegovi sunarodnici vole, šta vole da jedu...

Više od stotinu stanova i poslovnih prostora tokom ove i prošle godine godine kupili su turski državljani u Starom gradu i luksuznim stambenim kompleksima u Opštini Budva.

Procenjuje se da u zakupu biznismeni iz te države drže oko 50 poslovnih prostora u ekskluzivnoj zoni, uz samu obalu i u Starom gradu.

Praktično samo u Starom gradu više od deset poslovnih prostora su zakupili turski državljani, otvarajući prodavnice nakita, kožne galanterija, ali i suvenirnice.

Sve više Turaka kupuje nekretnine u Budvi Foto: Wikipedia/Igycg

Gotovo da nema luksuzne zgrade u Budvi ili apartmanskog naselja, da neko od turskih državljana nije trgovao nekretninu.

Sve više turskih državljanja se preko svojih firmi pojavljuju i kao investitori gradnje stambenih i apartmanskih zgrada. Poznavaoci tržišta nekretnina kažu da će se interesovanje turskih državljana nastaviti i da se ponavlja situacija od pre deceniju kada su Rusi kupovali sve što im je za oko zapalo.

Da je Crna Gora atraktivna za turske biznismene, svedoči i podatak iz aprila - da ima više od 2.000 njihovih privrednih društava. Najviše firmi koncentrisano je na primorju, posebno u Budvi, i u Podgorici. Turski državljani najviše ulažu u građevinarstvo, turizam i trgovinu.

Kurir.rs/Vijesti.me

Foto: Profimedia