Predsednik „Pokreta za promene“ Nebojša Medojević obavestio je građane putem Fejsbuka da je agencija Rojters u petak objavila tekst koji ukazuje da se u Vladi razmišlja o dodatnom zaduživanju Crne Gore i prodaji državne imovine uključujući i Elektroprivredu Crne Gore.

Njegov tekst prenosimo u CELOSTI:

"Postovani građani ,

koristim ovu priliku da Vas obavestim da je agencija Rojters u petak objavila tekst koji ukazuje da se u Vasoj Vladi razmišlja o dodatnom zaduživanju Crne Gore i prodaji državne imovine uključujući i Elektroprivredu Crne Gore.

Po starom lopovskom triku poznatom kao “ Drž’te lopova” Krivokapić je pokušao da lažno optuži Predsednika Borda direktora Mića Đukanovića, i da skrene pažnju javnosti na sosptvenu veleizdaju i krađu.

Rojtersov tekst, ga je potpuno razotkrio

Izgleda da se time bave službenici i ministri Vlade.

Rojters ukazuje da se pregovara o nastavku gradnje autoputa i da se traže novi kreditori za tu svrhu. Kao da će projekat autoputa postati isplativ ako ga kreditiraju Evropske drzavne banke umesto Kineske državne banke. Da malo “pomognem” Krivokapiću. Ovaj autoput nikada ne može biti isplativ. Kakav god kredit da se uzme, kako god da se smanji ili uveća korupcija, šta god radili, kolika god da je pozitivna kamata, koliki god da je period otplate, nema načina da se prihodima izgrađenog puta vrate ulaganja u taj put. Nema niti može biti na ovom pravcu dovoljno ekonomskog prometa saobraćaja.

Samo negativna kamatna stopa omogućava otplatu kredita u našoj
situaciji. Čak i tada se ovaj kredit mora vratiti iz državnih prihoda a
ne iz prihoda samog autoputa. Zameniti jedan kredit drugim kreditom ne
rešava problem. Negativna kamatna stopa se može desiti samo ukoliko je
stopa inflacije u valuti kredita veća od nominalne a fiksne kamatne
stope na kredit. Da li će se takva situacija ostvariti u dolarima u
kojima je nominovan Kineski kredit ili u evrima, ne možemo znati. U
Vladi Krivokapića, izgleda, rade kockari koji gledaju hoće li našu imovinu staviti na ovu ili onu boju na ruletu. Sve su prilike da ti međunarodni investicioni kockari sada smisljaju i finalnu rasprodaju poslednjih ostataka “porodičnog stebra “.

krivoka.jpg
Foto: EPA Vaios Chasiais

Tu je jos jedan problem. Rast inflacije u svetskim valutama ništa ne
pomaže ako Crna Gora sve uvozi i plaća u tim valutama. Dakle, ako
uvozimo struju, nameštaj, gorivo, automobile, hranu i sve drugo. Sve to
se mora platiti u tekućim cenama.

Da bi se kredit mogao vratiti potrebno je da Crna Gora proizvodi nešto iz domaćih resursa upotrebom domaćeg kapitala i da se to prodaje po tekućoj ceni. Ako se može postići da cena naše robe raste brže od opšteg rasta cena, utoliko bolje.

Prodajom imovine isključuje se svaka prilika za korišćenje domaćeg
kapitala na ovaj načina. Ako zadržimo proizvodnju struje iz uglja, evropski porez na uvoz robe iz zemalja sa visokim karbon intezitetom će
nas sprečiti da vraćamo kredit.

Krivokapić je rekao da je EPCG, citiram, "koka nosilja". Gledam predlog budžeta za 2021 i iz njega vidim da Vlada misli da je to izvanredna "koka nosilja" koja nosi jaja a ništa ne jede. Vlada da vam EPCG pravi jeftinu struju a da mu troškovi kapitala i investicije budu tako mali da vam plaća veliku dobit u
budžet. Ne biva to, Krivokapiću.

Ovi koji bi prodavali EPCG ne mogu biti u tom preduzeću. Tamo znaju
koliko je imovina te firme devastirana. Prodaju mogu da ugovaraju samo
oni koji bi uz preduzeće da prodaju i deo suvereniteta Crne Gore. A takvi
moraju biti u Vladi i to Vladi koja nije pod valjanom kontrolom Parlamenta.

Da polušam da “nacrtam” foto robot osobe ili osoba koji rade na prodaji EPCG i druge državne imovine od značaja za suverenitet Crne Gore: To je neko
zaposlen u Vladi, mora imati kockarskog iskustva sa tudjim parama,
treba da je mlad i da nema iskustva i znanja u ekonomiji a da mu do
suvereniteta Crne Gore nije ni malo stalo.

Ja bih najviše voleo da se takav uopšte ne može naći u vladi Crne Gore, i ali se plašim da će vam biti lako da ga pronađete", piše Medojević u opširnom tekstu koji je objavio na svojoj Fejsnuk stranici.

Kurir.rs