PRAVO LICE CRNE GORE: Vladika Metodije ustoličen u Đurđevim stupovima uz povike „dostojan“!

Nije se u dva dana svečanosti kod manastira kraj Berana čula nijedna ružna ni prekorna reč, niti je ko koga popreko pogledao, niti rekao da mu se pomeri s puta

Vasilije Radović iz Donje Morače stajao je juče iznad Ðurđevih stupova pa gledao onaj silni narod u molitvi, dok sluša reč patrijarha srpskog Porfirija...

- E, ovo ti je, junače moj, ona prava, lijepa, poštena, divna, junačka i čojska Crna Gora - rekao mi je Vasilije.

I nije se, zaista, u dva dana svečanosti kod manastira Ðurđevi stupovi kraj Berana, dočeka patrijarha Porfirija i ustoličenja novog vladike budimljansko-nikšićkog Metodija, čula nijedna ružna ni prekorna reč, niti je ko koga popreko pogledao, niti ko kome rekao da mu se pomeri s puta...

- A kako je bilo na Cetinje, viđeli ste i vi u Srbiji... Nego, rekli su bili neki komite sa Cetinja da će doći u Berane da završe ono što su tamo započeli, nego ih nemade - prisetili su se juče, kad je lturgija već bila završena, neki momci koji su stajali u pristranku kraj crkve mašući trobojkama.

Tradicija

Vasojevići su u subotu uveče, kako im i dolikuje, u Ðurđevim stupovima dočekali srpskog patrijarha, kako su to činili i ranije.

- Niko srećniji od nas Vasojevića večeras, a Berane je srce Vasojevića, najvećeg srpskog plemena u Crnu Goru. A kako bi se drugačije ovde kraj Nemanjića lavre osećali mi koji smo starinom potomci Nemanjića - kaže Miomir Raičević, rodom iz ovih krajeva.

U nedelju rano ujutru opet su ispred manastira bile hiljade i hiljade ljudi, ogrnuti trobojkama, svečani, radosni. Kad se ispred manastira pojavio vladika Metodije, dočekali su ga povicima „dostojan, dostojan“, neki su klicali i „vladiko, sokole“, patrijarha Porfirija narod je dočekao aplauzima, povicima „dobro došao, vaša svetosti“...

A patrijarh Porfirije podsetio je narod na slavne dane od pre godinu i po, kad su odavde, iz Vasojevića, krenule litije, kad je narod mesecima, po kiši, zimi, snegu, u litijama pešačio od grada do manastira, od manastira do grada, da brani svetinje.

- Vera naša, vera slavna, naša vera pravoslavna - pevao je juče narod.

- Živ je Bog. Živ je Bog i ovde među vama. Živ je Bog u ovoj svetoj zemlji iako su mnogi pomislili da su Boga izagnali sa ovih prostora. Ali poslednje decenije, a naročito poslednja godina pokazali su da je Bog živ u ovom narodu pre svega kroz čovekoljubive, mirotvorne, molitvene litije, koje su početak imale upravo ovde - govorio je juče patrijarh Porfirije u Ðurđevim stupovima.

Oj, Kosovo, Kosovo...

Posle svete liturgije i ustoličenja novog vladike budimljansko-nikšićkog, narod je pozdravio i novi vladika koji je u eparhiju došao na mesto sadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija.

I u subotu uveče i u nedelju ujutru od Berana, od Andrijevice, uz Limsku dolinu i niz Limsku dolinu stizale su nepregledne kolone naroda. Jedni koji su se pojavili iz Berana, uzbrdo, nosili su trobojke, pevali: „Hriste Bože, raspeti i sveti, srpska zemlja kroz oblake leti, leti preko nebeskih visina“, drugi su pred crkvom klicali „Kosovo - Srbija, Kosovo - Srbija“, treći su, kad su ispred crkve upaljene baklje, zapevali: „Oj, Kosovo, Kosovo, zemljo moja voljena, zemljo slavnih vitezova Lazara i Miloša“...

- Ako se išta od prošle godine do danas promenilo, to je da danas smijemo glasno pevati Kosovu i glasno reći da smo Srbi, mada, mi smo to govorili i ranije, nismo se mi nikad plašili - ispratili su me juče iz Berana momci s trobojkom i zamakli kroz grad...

Zoran Šaponjić