PRITISAK KREMLJA Rusija traži od Crna Gore da se izjasni o Ukrajini
Ministarstvo spoljnih poslova dobilo je pismo ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova u kom traži od Crne Gore da se izjasni povodom NATO odgovora na zahteve Rusije, u vezi krize u Ukrajini.
Lavrov je isto pismo uputio kolegama iz SAD, Kanade i nekoliko evropskih država, a u njemu podseća na sporazum o nedeljivosti bezbednosti čiji je smisao da ili postoji jedna bezbednost za sve, ili ne postoji ni za koga, saznaju Vijesti.
Pismo je upućeno čak i Republici Irskoj i Švajcarskoj koje su neutralne.
Izvor “Vijesti” iz diplomatskih krugova smatra da je pismo Lavrova upućeno pojedinačno zemljama kako bi se pokušalo izazvati nejedinstvo oko ovog pitanja u zemljama EU i NATO, odnosno da se bilateralnim pritiscima proizvede “iskliznuće”.
U pismu koje je objavljeno i na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Lavrov navodi da su njegove kolege “svesne da je Rusija ozbiljno zabrinuta zbog povećanja vojno-političkih tenzija u neposrednoj blizini njenih zapadnih granica”.
-U cilju izbegavanja bilo kakve dalje eskalacije, ruska strana je 15. decembra 2021. godine predstavila nacrte dva međusobno povezana međunarodno-pravna dokumenta – Ugovora između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država o garancijama bezbednosti i Sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti između Ruske Federacije i država članica NATO-a. Odgovori SAD i NATO-a na naše predloge primljene 26. januara 2022. pokazuju ozbiljne razlike u shvatanju principa jednake i neodvojive bezbjednosti koji je fundamentalan za celokupnu evropsku bezbednosnu arhitekturu, napisao je Lavrov, navodeći kako Rusija smatra da je neophodno odmah razjasniti ovo pitanje, jer će to odrediti izglede za budući dijalog.
Rusija nedeljama postavlja trupe na granici sa Ukrajinom, kao i na pripojenom Krimu. To je probudilo strahove u Ukrajini, koja teži pridruživanju Evropskoj uniji i NATO-u, i na Zapadu da bi Kremlj mogao početi novi rat sa susednom zemljom, što zvanična Moskva poriče.
Iz Ministarstva odbrane Crne Gore “Vijestima” su nedavno kazali da prate aktuelna dešavanja na ukrajinskoj granici, a eventualnu odluku o tome da li će crnogorski vojnici biti deo NATO snaga - u slučaju da se on uključi u potencijalni sukob, doneće Skupština. Crna Gora je članica NATO-a od 2017. godine.
Lavrov navodi da se princip nedeljive bezbednosti selektivno tumači kao opravdanje za stalni kurs ka neodgovornom širenju NATO-a.
-Pokazalo se da zapadni predstavnici, izražavajući spremnost da se uključe u dijalog o evropskoj bezbjednosnoj arhitekturi, namjerno izbegavaju da se u svojim komentarima pozivaju na Povelju o evropskoj bezbjednosti i Astansku deklaraciju. Oni pominju samo ranije dokumente OEBS-a, posebno često – Parisku povelju za novu Evropu iz 1990. koja ne sadrži sve ‘nezgodniju’ obavezu da se ne jača sopstvena bezbjednost na račun bezbednosti drugih država, navodi Lavrov.
Poručuje da Rusija želi da dobije jasan odgovor na pitanje kako njeni partneri shvataju svoju obavezu da ne jačaju sopstvenu bezbednost nauštrb bezbednosti drugih država na osnovu privrženosti principu nedeljive bezbednosti.
-Kako konkretno vaša vlada namerava da ispuni ovu obavezu u praksi u sadašnjim okolnostima? Ukoliko odustanete od ove obaveze, molimo vas da to jasno kažete. Bez pune jasnoće po ovom ključnom pitanju koje se odnosi na međusobnu povezanost prava i obaveza odobrenih na najvišem nivou, nemoguće je obezbijediti ravnotežu interesa oličenih u instrumentima samita u Istanbulu i Astani. Vaš odgovor će pomoći da se bolje razume stepen sposobnosti naših partnera da ostanu vjerni svojim obavezama, kao i izgledi za zajednički napredak ka smanjenju tenzija i jačanju evropske bezbednosti, poručio je Lavrov.
Kurir.rs/Vijesti.me
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"