U Jugoistočnoj Evropi su proteklih decenija svako malo autsajderi i upadači sa strane više puta nalazili put do najviših političkih funkcija - kao u retko kom drugom regionu na kontinentu, navodi se u analizi DW.

Dovoljno često su i propadali - malo njih je uspelo da se politički afirmiše na duži rok. Što pokazuje koliko su krhke demokratske prilike u zemljama regiona, koliko je velika želja za promenama te koliko očekivanja i razočaranih nada ljudi tamo nose u sebi, navodi DW, a prenose Vijesti.me.

I Crna Gora, sa nešto više od 600.000 stanovnika najmanja država u regionu Zapadnog Balkana, takođe već neko vreme doživljava uspon jednog autsajdera do centralne političke ličnosti.

Riječ je o Dritanu Abazoviću, donedavno malo poznatom mladom protest-političaru, koji je od kraja aprila premijer svoje zemlje. On obećava ništa manje nego da će očistiti Crnu Goru od korupcije, osloboditi ovu državu decenijama zarobljenu okovima organizovanog kriminala i brzo je uvesti u EU.

Na prvi pogled, karijera Dritana Abazovića izgleda kao samo još jedan primer opisanog meteorskog političkog uspona u Jugoistočnoj Evropi. Politikolog je dugo bio predsednik jedne eko-liberalne strančice: Ujedinjene Reformske Akcije (URA).

Pre skoro dve godine, posle istorijskih parlamentarnih izbora, on i njegova stranka imali su priliku da budu politički teg na vagi odlučivanja. Abazović je to iskoristio vešto i sa velikim taktičkim smislom za politički osećaj. Što ga je katapultiralo na vrh zemlje.

Građanski političar

Ipak, ovaj tek 36-godišnjak je izuzetak u Jugoistočnoj Evropi u jednom pogledu: pripada albanskoj manjini u Crnoj Gori. On je prvi političar na čelu jedne zemlje Zapadnog Balkana koja pripada etničkoj manjini - od raspada Jugoslavije. Crnogorski publicista i direktor lista Vijesti Željko Ivanović ga zato naziva „crnogorskim Obamom“.

Abazović zastupa liberalne, zelene i proevropske pozicije. Iako ne poriče svoje etničko poreklo, ističe da je "građanski političar" - neko ko prevazilazi etničke i nacionalne tenzije stvarajući pravednost, socijalnu pravdu i bolje uslove života, kako naglašava u intervjuu za DW.

"Veoma je zdravo za Crnu Goru i za ceo region da je Abazović, neko iz manjine, prvi premijer jedne balkanske zemlje", kaže za DW publicista Željko Ivanović.

Garant za reforme

Abazoviću su važna manjinska prava svih vrsta, kaže Ivanović. Istovremeno, njegov građanski koncept mnogima je u Crnoj Gori trn u oku.

"Nijedan nacionalni i verski tabor u Crnoj Gori i regionu nije zadovoljan Abazovićem kao premijerom", kaže Ivanović. "Pravoslavci zato što je Albanac, a Albanci zato što je napustio svoje „nacionalno gnijezdo“ i želi da bude građanski državni poglavar i vođa”.

Nakon parlamentarnih izbora u avgustu 2020. godine, izborni savez Crno Na Bijelo na čelu sa Abazovićem uspeo je da se afirmiše kao mala, ali odlučujuća politička snaga.

Ti izbori su bili istorijski - prvi put posle više od tri decenije, Demokratska Partija Socijalista (DPS) autokratskog dugovremenog vladara i aktuelnog predsednika Mila Đukanovića morala je da se odrekne vlasti.

Na vlast je došla veoma heterogena koalicija iz gotovo svih oblasti političkog spektra, u kojoj su Abazović i njegov izborni savez želeli da predstavljaju garante ustavnih reformi i proevropske spoljne politike.

Policajska zaštita 24h dnevno

Abazović je tada postao potpredsednik Vlade i bio je odgovoran za borbu protiv korupcije. Kao takav, brzo je stekao reputaciju doslednog borca protiv organizovanog kriminala, koji obeležava Crnu Goru decenijama. Od tada svako malo dobija ozbiljne pretnje smrću od moćne narko-mafije u zemlji - i stoga je pod snažnom policijskom zaštitom danonoćno.

Ali u šarolikoj antiđukanovićevskoj koaliciji - koja je na vlasti bila od kraja 2020. godine - Abazović je svojim projektima mogao da se afirmiše samo u vrlo ograničenoj meri.

Umesto da sprovodi reformsku politiku, koalicija se uplela u teške sporove oko odnosa sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori. Početkom 2022. godine, nezadovoljstvo nedostatkom volje za reformama, ali i strah od sopstvenog političkog iscrpljivanja, porodili su kod Abazovića glorioznu ideju da sruši sopstvenu vladu i da formira manjinski kabinet – sa sobom kao premijerom i uz podršku DPS-a Mila Đukanovića, upravo one duboko korumpirane stranke sa kojom je svojevremeno bio isključio bilo kakvu saradnju.

Marketing ili iskreni angažman?

Ovaj kabinet, koji je na funkciji od kraja aprila 2022. godine, zapravo bi trebalo da pripremi prevremene parlamentarne izbore sledećeg proleća. Ipak, Abazović najavljuje drastične antikorupcijske mjere i reforme pravosuđa.

Mnogi posmatrači sumnjaju da li ovo može uspeti.

"Mislim da Dritan Abazović neće imati veliku moć jer mu je stalno potrebna podrška DPS-a i drugih partija“, kaže za DW Vanja Ćalović-Marković, najpoznatiji crnogorski antikorupcijski aktivista i predsednica organizacije za građanska prava MANS.

"Politički opstanak njegove vlade zavisi od struktura koje su duboko upletene u korupciju i organizovani kriminal", kaže Ćalović-Marković.

"Abazović je napravio kompromis sa prethodnim režimom i vratio korumpirane strukture na vlast i to faktički bez parlamentarnih izbora. Stoga verujem da su njegove izjave o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala više politički marketing nego stvarna posvećenost uspostavljanju vladavine prava.“

Skepsu izražava i publicista Željko Ivanović.

"Abazović je veoma hrabar i odlučan u borbi protiv organizovanog kriminala", kaže on. "Ali još uvek nema tim za mnoge projekte nego deluje kao One-Man-Show. Em je mlad - em i ponekad naivan. Stoga se postavlja pitanje kako će preživeti prljave političke igre Mila Đukanovića i starih partija."

Kurir.rs / Vijesti.me, Foto: EPA / Boris Pejović