VLADA MILOJKA SPAJIĆA ZA RUČKOVE I PIĆA SPISKALA POLA MILIONA EVRA:"Nema novca za srazmerne penzije, ali ima za bahaćenje"

Vlada Milojka Spajića u prvih pola godine mandata za službena putovanja i troškove reprezentacije potrošila je najmanje 4,1 milion evra.

Od 4,1 miliona evra, trošak reprezentacije u zemlji i inostranstvu (ručkovi, večere, zakuske, pića i slično) za pola godine prikazan je na nepunih pola miliona evra, dok se ostalo odnosi na troškove službenih putovanja, od čega na dnevnice zaposlenih otpada čak 1,4 miliona evra. Dnevnica u zemlji je 18 evra, a u inostranstvu mnogo veća i zavisi od destinacije.

– Opšte je poznato da mnogi službenici dnevnice u inostranstvu koriste za donošenje poklona sa putovanja i usputne obilaske gradova u koje odlaze po službenoj dužnosti, dok je u kuloarima između državnih službenika ostalo zabilježeno, još iz vremena vladavine Demokratske partije socijalista (DPS), da je za jedan vladin resor bila aluzija "parfemi od par stotina evra", a kao ilustracija da se njihovi službenici ne vraćaju sa službenog puta iz inostranstva bez parfema tolike vrijednosti. Kako sada stoje stvari, izgledno je da su sve ostale vlade nastavile utabanu praksu DPS službenih putovanja i razbacivanja novca osiromašenih građana, kazali su iz ASP-a.

U proteklom mesecu, odnosno u aprilu, trošak službenih putovanja i reprezentacije iznosio je oko 865 hiljada evra, mesec ranije prikazan je na 721 hiljadu, u februaru oko 583 hiljade, a u januaru oko 116 hiljada. U decembru prošle godine bio je 1,2 miliona, a u novembru oko 660 hiljada. Početkom tog meseca Spajićeva vlada stupila je na dužnost.

Kada je reč o ugovorima o delu, u novembru prošle godine iznosili su 1,1 miliona evra, mesec kasnije (kada je počeo popis) prikazan je trošak od nepunih 2,8 miliona evra, u januaru je bio 63 hiljade, u februaru je zabeleženo 5,3 miliona, u martu 1,4 miliona, a proteklog meseca nešto preko dva miliona evra.

– Zaključenje ugovora o delu je na nivou javne administracije u retkim situacijama dozvoljeno, ali je godinama unazad postala redovna praksa za ubacivanje podobnog kadra u upravu, čime je ona nagomilana do "granica pucanja". Radi se o besprizornom nivou izborne korupcije, koja bi u svakoj državi vladavine prava odavno dovela do pokretanja krivične odgovornosti mnogih. Nažalost, Crna Gora se kao država ne može pohvaliti vladavinom prava, kažu iz ASP-a.

Oni ukazuju i na ustavno određenje Crne Gore kao države socijalne pravde, ali da se pokazuje da je u partitokratskim društvima, kakvim ocenjuju crnogorsko, prvo potrebno zadovoljiti partijske interese i apetite, pa ako nešto i ostane, onda dati socijalno ugroženim kategorijama.

– Vlada nema novca, primera radi, za srazmerne penzije, ali ima za bahaćenje svojih službenika. I to je porazno. Baš kao i nedavna izjava premijera da će tek od naredne godine rešiti pitanje srazmernih penzija. Pa šta će ti ljudi do tada? Mnogi od tih ljudi su žrtve tranzicionog procesa, gurnuti su niz ulicu, a većina u tom mračnom periodu nije imala dovoljno sreće da se bavi nekim delatnostima od kojih bi mogla da pristojno sebi obezbedi egzistenciju. Kakvo je to od prvog čoveka Vlade nepoštovanje ljudi i kakva je to diskriminacija!?, pitaju iz ASP-a.

Oni smatraju da je Spajićeva vlada za kratko vreme pokazala da joj država socijalne pravde neće biti među prioritetima, a uprkos činjenici što pozdravljaju uvećanje minimalnih penzija na 450 evra.

– Parafrazom aktuelnog premijera – i šta sada? Ti ljudi su odavno zaslužili veća primanja, i ne samo oni, ali ih "zakucati" na toliki iznos nije dovoljno i to bi Spajić morao da zna, navode iz ASP-a.

Nezakoniti oblici zapošljavanja

Budući da je mehanizam zapošljavanja po osnovu ugovora o delu sve više na "udaru kritika" javnosti i građana, u pojedinim organima i ustanovama pribegavaju zaključenju ugovora o konsultantskim uslugama i od skorije ugovora o uslugama.

Na taj način sakrivaju od nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih subjekata stvarna zaposlenja, jer se od njih obično traže na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama ugovori o delu, a ređe konsultantski i ugovori o uslugama.

U suštini se radi o istom, tj. nezakonitim oblicima zapošljavanja i prečici za ubacivanje podobnog kadra u upravu, koji su samo drugačije nazvani.

Kurir.rs/Dan/Preneo: D. P.