Ja samo želim s javnošću da podelim svoju bol i na neki način sprečim trpanje muslimana i terorista u isti koš. Što se ISIL-ovaca tiče... Ja znam kako bih s njima, ali to nije za javnost, kaže Samir Huskić

ZAGREB - "Ja samo želim da javno podelim svoju bol i na neki način sprečim trpanje muslimana i terorista u isti koš. Što se ISIL-ovaca tiče... Ja znam kako bih s njima, ali to nije za javnost. To što bih im ja sad učinio, verovatno bi želeo da učini svaki drugi vojnik", kazao je Samir Huskić.

Samir Huskić veliko je braniteljsko ime. Od deset godina koliko je nosio vojnu uniformu, punih pet je ta uniforma bila prljava od prašine s terena. Huskić je jedan od onih koji su za obranu Hrvatske bili dobro obučeni i koji su prošli veoma tešku obuku. Huskić je, dakle, hrvatski komandos koji, kako kaže, retko plače. Nije plakao ni pre četiri meseca kada mu je umro otac. Ipak, ovih dana je plakao:

- Na Fejsbuku me blokirao moj prijatelj i saborac, i to riječima “znam da smo zajedno ratovali, znam da si bio fajter, ali ti si musliman”. Ma ne, tu noć ne znam jesam li plakao zbog tuge, ljutnje ili razočaranosti. Bio sam budan do pola pet i razmišljao. Jednostavno, nisam mogao da verujem da ću to doživeti - rekao je Huskić iz zagrebačke Dubrave i objasnio šta je prethodilo blokiranju od strane bivšeg suborca:

- Reagovao sam na status gde se za pokojnog Salopeka zvalo na molitvu i pisalo “RIP”, počivao u miru Božjem i slično. Komentarisao sam da ne bi trebalo sahranjivati čoveka, ako nema tela i ako sve još nije sigurno. Reagovao sam kao vojnik, kod nas, ako ne vidiš telo, smrti kao da nije ni bilo. Osim toga, bilo mi je kao čoveku žao... Jednostavno, nekako nisam mogao da verujem - kaže Samir Huskić, bivši pripadnik 2. gardijske brigade Gromovi koji je naknadno ratovao i u sklopu 8. brigade, a potom postao pripadnik hrvatske gardijske jedinice. Svoju priču Huskić je nastavio ovim rečima:

- Taj čovek je blokirao i moju ženu i mog sina. To koliko sam ja lojalan i normalan čovek potvrđuje i činjenica da sam oženjen katolkinjom, Hrvaticom, moja deca nose hrvatska imena, krštena su i idu na veronauku, moja se kuća svake godine osvećuje. Činjenica da ja sad moram ovako javno da se pravdam nakon svega što sam učinio za Hrvatsku, moju, našu domovinu, užasno je bolna - kaže hrvatski branitelj koga brine što nije samo za ovog, sada očigledno, bivšeg prijatelja postao “balija”:

- Pojavljuju se neki novi koji me vređaju i prete da će mi poklati celu porodicu, a mene razapeti. Pitaju se, zašto balije zavšavaju u vojsci sa brojem značke 034...... Pitaju se sve ono što se nisu zapitali svih ovih godina. Ja znam da su to ljudi koji nisu vredni pomena i koji bi da sada zapuca prvi pobegli. Ja samo želim s javnošću da podelim svoju bol i na neki način sprečim trpanje muslimana i terorista u isti koš.

Što se ISIL-ovaca tiče... Ja znam kako bih s njima, ali to nije za javnost. To što bih im ja sad učinio, verojatno bi želio učiniti svaki drugi vojnik. Žao mi je što moja porodica trpi, što deca postavljaju pitanja... Nije im jasno kako smo preko noći postali hrvatski neprijatelji. Moj sin gleda sva ta ratna odličja po zidu i pokušava da shvati. Jer zna da sam za Hrvatsku dao sve. Jedino nisam promenio ime, ali to nikada neću. To ime dali su mi moja majka i moj pokojni otac. Pa kome se svidelo, a kome ne - završio je Samir Huskić.

(Dnevno.hr)