Nisu za sve što se sada događa krivi ljudi, kriva je politika, ona koja se vodi u Vašingtonu i Briselu. Da hoće, NATO bi za nedelju dana sve to zaustavio i sprečio teroriste da maltretiraju svet, kaže Habibula

Priča Nadžibula Habibula počela kada je u Avganistanu ubijen njegov otac, general, a ratni haos oterao je njegovu porodicu na sve strane.

“Prošao sam Tadžikistan, Uzbekistan, Rusiju i svugde je bilo problema s mafijom. Uzeli bi nam sve što smo zaradili. Pre osam godina došao sam u Hrvatsku i tu sam našao svoj mir. Dobio sam i kredit i kupio stan”, priča Nadžibula. On ima trojicu sinova i ćerku i suprugu Ruskinju koja radi kao čistačica.

“Da samo znate kako sam srećan zbog toga što sam napokon dobio rešenje da mogu da se upišem kao vlasnik. Dugo je trajala agonija, odbijali su me s obrazloženjem da kao izbeglica nemam na to pravo, ali sada je i to gotovo”, kaže sav ozaren, nakon što je prošao svu kalvariju koju sada prolazi vojska ljudi koji beže iz Sirije, Iraka, Afganistana. Zatražio je u Hrvatskoj prvo azil i dobio ga, nakon pet godina tražio je i državljanstvo, ali se zakon u međuvremenu promenio.

Posted by Najibulla Habibulla on петак 1. мај 2015.

“Sada treba da prođe osam godina. Došao sam u Petrinjsku, pitao kada ću postati hrvatski državljanin i rekli su mi, ‘čekaj još malo’. ‘Pa kako, po zakonu je pet godina’. ‘A, ne, sada po novom zakonu je osam godina’.

Za koji mesec, do kraja ove godine, Habibula će postati hrvatski državljanin. U međuvremenu je napredovao na poslu, u perionici kola gde je prvo radio kao običan radnik postao je vođa smene, pa i cele praonice kraj Zagrebačkog velesajma.

Posted by Najibulla Habibulla on Среда 28. јануар 2015.

“Kada me je šef odredio da postanem vođa smene malo su me kolege čudno gledali, ali problema nije bilo. Moj šef je rekao da dobro radim i tako je ostalo”.

Za premijera Zorana Milanovića ima samo reči hvale.

"On je za mene heroj, pravi čovek, koji je pustio ljude da uđu u Hrvatsku. Pa nisu za sve što se sada događa krivi ljudi, kriva je politika, ona koja se vodi u Vašingtonu i Briselu. Da hoće, NATO bi za nedelju dana sve to zaustavio i sprečio teroriste da maltretiraju svet”.

Iz Avganistana je otišao s osamnaest godina i seća se samo rata i pucnjave. Njegova izbeglička sudbina nije bila nimalo laka, imao je teške susrete s ruskom policijom koja je tražila novac da ga ostavi na miru. Prošao je i dane zatvora, iako nikada nije učinio ništa nezakonito. Jedini cilj mu je bio da prehrani svoju porodicu, a o povratku u Avganistan nikada nije razmišljao, piše Jutarnji list.

“Tamo je stalno rat, sad ovaj, sad onaj. Više, nažalost, nemam nikakvih veza sa svojom domovinom, jer ionako nikog iz moje porodice tamo više i nema. Oca su mi ubili, a drugi su se razbežali, najviše njih u Ameriku”.

(Jutarnji)