Razmatra se i mogućnost otvaranja centara za procesuiranje i registraciju izbeglica na zapadnom Balkanu

ZAGREB/BERLIN - Nemačka je objavila da će ponovo da primenjuje Dublinski sporazum i u slučaju sirijskih izbeglica, što znači da mogu da ih vrate u prvu državu EU u kojoj su ušli. Ta promena nemačke politike može imati uticaja na Hrvatsku jer nemački zvaničnici navode da izbeglice neće vraćati u Grčku, što znači da bi u tom slučaju za njih Hrvatska bila “prva EU država u koju su ušli”.

Nemački mediji, pozivajući se na Ministarstvo unutarnjih poslova, objavili su da se još od 21. oktobra primenjuju “Dablinska pravila za sve države porekla i države EU osim Grčke”. Upravo odluka Nemačke krajem avgusta da se na Sirijce neće odnositi pravila Šengena i da će ih primati sve smatrala se “faktorom privlačenja”, zbog čega je kancelarka Angela Merkel pretrpela kritike i iz redova svoje stranke. Nemačka ove godine očekuje 800.000 do milion izbeglica, a IFO ekonomski institut procenjuje da će to koštati 21 milijardu evra.

profimedia0258345345.jpg
Profimedia 

Izbeglice ne mogu da se vraćaju masovno već individualno uz poštivanje procedure koja traje. Austrija je pozdravila ovu najavu Nemačke jer se nada da će to obeshrabriti izbeglice i uvesti malo reda. Nemački ministar financija Volfgang Šojble, kako ga citiraju nemački mediji, pozvao je na prestanak politike otvorenih vrata. “Mi moramo poslati jasnu poruku svetu; itekako smo spremni pomoći, dokazujemo da to činimo, ali naši su kapaciteti ograničeni”, rekao je Šojble.

U Valeti na Malti počeo je samit EU - Afrika posvećen migrantskoj krizi. Afričkim državama nudi se finansijska pomoć kako bi sprečili odlazak izbeglica prema Evropi. Samit je hitno sazvao predsednik Evropskog veća Donald Tusk.

“Moramo učiniti sve što je u našoj moći da zadržimo Šengen kao nedodirljiv”, poručio je Tusk.

Razmatra se i mogućnost otvaranja centara za procesuiranje i registraciju izbeglica na zapadnom Balkanu, iako ideja nije do kraja razrađena. Druga mera je brže rešavanje zahteva za azil i vraćanje onih koji za nemaju uslova. U EU je gotovo 800.000 nerešenih zahteva za azil i trebaće godinu dana da se reše.

(jutarnji)