Da kupovina preko Interneta ima i svoje loše strane svedoči Splićanka K.P. koja je postala žrtva trgovca falsifikovane robe.

"Na Fejsbuku sam krajem prošle godine ugledala oglas za ags čizmice koje su se, u sklopu akcije 'Crni petak', prodavale po povoljnoj ceni od 80 američkih dolara, dakle, oko 500 kuna. Nisam imala razloga da posumnjam u oglašivača”, kaže K. P. i dodaje da je stranica zaista izgledala kao original "Ugg" i da su se na njoj prodavale isključivo njihove čizme.

"Platila sam izabrani model putem kartice, transakcija je obavljena sasvim uredno, ali paket ni posle mesec dana nije stizao, što mi je odmah bilo neobično. Od Carinske uprave 13. januara dobijam obaveštenje o zapleni kupljene robe, odnosno mojih čizama, za koje se sumnja da su falsifikovane" nastavlja ona.

"Iako mi je carina dala rok od 10 dana za izjašnjavanje, već 15. januara primila sam pismo advokatskog društva 'Vukmir i saradnici', pravnog zastupnika proizvođača agsica, koje me optužuje za krađu intelektuanog vlasništva. Postala sam, dakle, u skladu sa našim propisima, uvoznik falsifikovane robe iako sam kupila jedne jedine čizme! Da čovek ne poveruje", kaže KP.

U pismu koje joj šalje pravni zastupnik piše kako je K. P. počinila povredu prava žiga američke kompanije "Deckers Outdoor Corporation" prilikom uvoza jednog para čizama "neovlašćeno označenih znakovima koji oponašaju žigove" pravog proizvođača obuće ags. Advokati joj dalje nude mirno rešenje nastale sporne situacije, i to tako da dobrovoljno organizuje uništenje krivotvorene robe o sopstvenom trošku, otkrije identitet trećih lica uključenih u prodaju lažnih čizama, kao i podmiri troškove pravnog zastupanja prouzrokovane pravom proizvođaču ...

"U redu, pomirila sam se s tim da sam ostala bez čizama i svojih 500 kuna jer sam kupila falsifikovanu robu, ali da mene, prevarenog kupca, kažnjavaju sa dodatnim troškovima, to ne mogu da verujem. Naime, advokati traže da im za pravno zastupanje oštećenog proizvođača platim 1.012 kuna, te da podmirim trošak uništavanja robe u iznosu od 184 kune. Sve skupa, dakle, 1.200 kuna (155 evra). Jednostavno mi nije jasno zašto taj teret ne snosi trgovac lažnom robom, već oštećeni kupac. Pa, ja sam žrtva u celoj ovoj priči”, kaže Splićanka.

Iz Carinske uprave pozivaju se na važeće zakone u svom postupku i dodaju da je pravni zastupnik određebnog brenda ovlašćen da pokrene sudski postupak protiv kupca u slučaju da se on usprotivi uništenju falsifikovane robe.

"Prodaja robe putem Fejsbuk profila spada u najrizičniju kategoriju internetske prodaje jer je mogućnost utvrđivanja stvarnog prodavca, kao i organizatora prodaje falsifikata, gotovo nemoguća”, poručuju iz Carinske uprave.

NIŠTA NIJE UPOZORAVALO NA PREVARU

Kupac može da pretpostavi da kupuje falsifikat ako je cena robe mnogo niža nego u prodavnicama.

"Meni cena nije sugerisala ništa s obzirom na to da sam lani u Njujorku u njihovom trgovačkom centru našla agsice koje su se, takođe, prodavale za 80 dolara, i to mimo akcije. To što naši trgovci nabijaju cene, pa se one u Hrvatskoj prodaju za 1.500-2.000 kuna, druga je priča. Ovim putem želim poručiti svima koji običavaju kupovati onlajn da dobro paze jer kao potrošači neće biti zaštićeni”, upozoraa K. P.


(Slobodna Dalmacija)