Neobične i uznemirujuće pojave u kućama koje imaju zlokobnu reputaciju pripisuju se nemirnim dušama koje ne mogu naći mir nakon smrti, bilo da su ostavile neki zadatak ili da su umrle nasilnom smrću, s čime se ne mogu pomiriti i traže osvetu, tvrde stručnjaci za paranormalno

Premda u Hrvatskoj niko nije odradio ozbiljno istraživanje, postoje mesta o kojima se prepričavaju jezive legende i neobjašnjiva iskustva. Ako inače pretrnete kad započnu priče o čudnim krikovima, uzdasima, koracima, otvaranju vrata i senkama koje i danas klize hodnicima starih kuća ili o senkama koje lebde morali biste znati da se i u Hrvatskoj možete naći u paranormalnoj zoni.

U Zagrebu se od pre tri godine mogu obići i u organizovanim turama “Opsednuti Zagreb”.

U sklopu programa kao mesto koje je možda opsednuto čak je i Vila Pongrac u Visokoj ulici, koja se spominjala kao moguća rezidencija predsednice Kolinde Grabar Kitarović. Komšije i ljudi koji rade na održavanju vile kažu kako nisu čuli ništa čudno, ali spominju se zapisi nekadašnjih stanara o tome kako su znali čuti neobjašnjive i neljudske zvukove, ali uvek u biblioteci na prvom spratu, koja je, kao i u većini starih zgrada, previsoko da bi neko mogao provaliti.

BOLNICA BRESTOVAC

Duh Ljerke Šram i ubijenih bolesnika

Mnoge se legende vezuju uz bolnicu Brestovac, nekad najmoderniju bolnicu za lečenje plućnih bolesti u ovom delu Evrope, sagrađenu na obroncima Medvednice. Njenu je gradnju inicirao lekar i novinar Milivoj Dežman, pre svega, iz ljubavi prema zagrebačkoj lepotici i glumici Ljerki Šram, koja je bolovala od tuberkuloze. Umrla je Dežmanu na rukama upravo u tom sanatorijumu.

Sanatorijum je radio do 1968. godine, kad je zatvoren zbog promena u zdravstvenom sistemu i zbog novih medicinskih metoda lečenja tuberkuloze, a ubrzo nakon toga gradom se počela širiti legenda o tome da se na tom mestu oseća čudna energija i da Brestovcem lutaju duhovi.

Mnogi tvrde kako je reč baš o duhu prelepe zagrebačke glumice

Ova tužna priča samo je jedna u nizu jezivih smrti koje su se nizale na Brestovcu. Brojne je bolesnike, baš kao Ljerku Šram, ugušio krvavi kašalj u njihovim sobama na Brestovcu. Ali i tokom Drugog svetskog rata Brestovac je poslužio kao bolnica za ranjenike - Nemce, domobrane i ustaše, ali i civile. Partizani su 1945. pogubili sve pacijente koje su tamo zatekli. Osoblje su poštedeli. To je mnogo negativne energije na jednome mjestu, zbijeno u samo nekoliko decenija rada bolnice.

VILA AUER

Jecaji, lupanje, smeh i škripa sa starog groblja

Jedna od njih je i priča o vili nekadašnje građanske porodice Auer, u Nazorovoj 10, na Britanskom trgu. Sagrađena je 1903. godine, po planu arhitekta Viktora Kovačića. Mit o čudnim energijama koje se sreću na tome mestu započeo je još tokom gradnje, 1903. godine, kad je sagrađena kao jedna od tri vile u toj ulici. Njena tačna lokacija je na razmeđi između Nazorove ulice i Rokova perivoja, koji se takođe spominje kao uklet, verovatno zbog toga jer je na tome mestu ranije bilo staro groblje.

I crkvica na Rokovu perivoju govori o tome, dok je u istoj ulici, na broju 8, ranije bila – mrtvačnica. Ostaci staroga groblja preseljeni su 1907. godine, ali to je bilo dovoljno da mesto ostane ukleto.

U 2011. godine novi vlasnik Zdravko Raškaj započeo je njenu obnovu, ali stare priče se i dalje prepričavaju. Na zemlji oko kuće postoji izvor vode, a obližnji stanari su znali da idu do te kuće po vodu kad bi bila nestašica. Neki od njih svedočili su da se iz kuće povremeno čuju uznemirujući zvukovi, kao što su škripanje, plač, jecaji, smeh, lupanje, lanci..., ali oni manje skloni pričama o ukletosti pripisuju to mladeži koja se često okupljala tamo sa bocama alkohola.

Ali spominje se i komšinica koja je želela spustiti cenu vile te je namerno širila priče o ukletosti.

VILA REBAR

Tuneli s blagom ispod Vile Rebar

Malo je zagrebačkih građevina oko kojih se isplelo toliko mističnih predaja i kobnih nesreća kao oko Vile Rebar. Njena istorija seže u ‘dvadesete godine prošlog veka. Tada je na tom mestu bila lovačka kuća, a Grad Zagreb je 1932. dao da se sagradi nova vilu s teniskim igralištem. Sagrađena je po projektu Ivana Zemljaka i dograđivana nakon Drugog svetskog rata.

Tokom Drugog svetskog rata koristio ju je Ante Pavelić kao svoju rezidenciju, koji je oko vile sagradio nekoliko bunkera i tunelsko sklonište pa ju je povezao uskim evakuacijskim tunelima sa skloništem. Neki od tih tunela ni danas nisu do kraja istraženi i ne zna se šta kriju. Nakon što je Pavelić napustio kuću, ona je neko vreme bila prazna, da bi potom bila pretvorena u dečje odmaralište i planinarski dom.

Krajem pedesetih godina prošlog veka postala je deo ugostiteljskog objekta “Risnjak” i prenamenjena je u ekskluzivni hotel i restoran, a posle i diskoteku. Vila Rebar priča i svoju priču o 1967. godini te kraju izvrsne karijere dinamovca Stjepana Lamze koji je pao kroz balkon na niži sprat. U toj su se vili održavale proslave, svadbe i maturske večeri, a vikendima je svirala živa muzika.

Ali 1979. godine izbio je požar i sve je izgorelo, a to je ljubiteljima mistike dalo povoda za razne priče. Ipak, publicista Branimir Špoljarić piše da ju je zapalio bivši konobar, piroman. Ali tuneli su još povod za brojne legende.

Jedna od njih kaže kako se u jednom od zazidanih tunela još krije Pavelićevo blago, a to je bio povod i za to da pokušaju da ga probuše pneumatskom bušilicom

JURJEVSKO GROBLJE

Devojka u beloj haljini s groblja

Jedno od mesta koja se smatraju opsednutima je i Jurjevsko groblje, nekad poznato kao groblje “Kraj kestena”. Drvena kapelica posvećena sv. Jurju spominje se davne 1377., ali i pre toga na tom je mestu bilo groblje za siromašne.

Godine 1729. sagrađena je nova, zidana kapelica posvećena sv. Jurju, s kriptom i proširenim grobljem uz nju, a 1825. gradski magistrat odlučio je da otkupi vinograde sa istočne i severne strane staroga groblja kako bi se dodatno proširilo. Jurjevsko je groblje zatvoreno 1876., kad su počeli kopovi na Mirogoju, nekadašnjem imanju Ljudevita Gaja. Zanimljivo je da je i Gaj prvo pokopan na Jurjevskom groblju, ali posle je premešten u Mirogojske arkade.

Jurjevsko je groblje intrigiralo pažnju legendama o siromasima koji su tamo pokopani i vraćaju se da bi tražili pravdu, kao i drevnim masonskim i hermetičnim simbolima na nadgrobnim spomenicima. Ne prestaju priče o utvarama i duhovima koji se na tom groblju pojavljuju noću, a postoji čak i verovanje kako neki od njih lutaju gradom.

Jedna od takvih priča je i ona o devojci u beloj haljini koju su viđali u kuli uzidanoj u palatu Magdalenić-Drašković- Jelačić, u Demetrovoj 7, gde je bilo smešteno skladište Muzeja grada Zagreba.

UKLETA GIZELINA KUĆA

U podsljemenskoj zoni smeštena je Gizelina kuća, u koju niko osim vlasnice nikad nije zakoračio. Gizela je navodno bila udovica. Kružile su priče da je bila veštica, uglavnom zato što su joj se oko kuće okupljale crne mačke, a ona je uvek mirisala na sumpor, amonijak i trave.

Legenda kaže da je zahvaljujući svojim napitcima uspela da nadživi nekoliko generacija. Početkom ‘90-ih kuća se urušila, a u ruševinama nije bilo ni traga bivšoj vlasnici. Na zemljištu je od tada trebalo da nikne nekoliko stambenih objekata, ali svi su projekti na kraju propali, dok na okolnim lokacijama već decenijama uredno niču nove kuće i zgrade pa se ispredaju priče o tome kako je ta kuća ukleta i zato nema sreće s gradnjom na tom terenu.

(24sata.hr)