U Hrvatskoj je ukorenjeno ignorisanje istine o zločinima režima NDH, a među liderima zemlje ima onih koji gaje simpatije prema ustaštvu

U Hrvatskoj je ukorenjeno ignorisanje istine o zločinima ustaša, a pojedini lideri smatraju ih patriotskim herojima, a ne ratnim zločincima, kaže u intervjuu za Kurir Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“.

Koliko je još značajnih nacista živo i na slobodi?
- Niko ne zna odgovor. Zavisi kako se definiše ratni zločinac. Moja definicija je: svaka osoba koja je služeći nacističkoj Nemačkoj proganjala nevine samo zato što su svrstavani među „neprijatelje Rajha“. Ukoliko prihvatite tu definiciju, na hiljade njih. Živi su i nisu procesuirani za brutalne zločine.

Možete li da nabrojite njih pet?
- Na dan obeležavanja sećanja na žrtve Holokausta, centar „Simon Vizental“ i ja kao direktor objavili smo listu od deset slučajeva nacističkih ratnih zločinaca, najavljujući mogućnost njihovog krivičnog gonjenja u 2016. Lista uključuje pojedince koji su počinili zločine i ubili stotine i hiljade Jevreja. Ova lista je samo vrh ledenog brega pojedinaca koji su još živi, a mogu biti krivično gonjeni. Proticanje vremena ni na koji način ne umanjuje krivicu ubica, starost ne bi trebalo da pruži zaštitu onima koji su počinili takve zločine. Naša obaveza prema žrtvama jeste da uložimo ozbiljan trud i pronađemo sve one koji su na bilo koji način učestvovali u stradanju nedužnih.

Kako je moguće da Jasenovac, predvorje pakla, i danas izaziva konfrontacije na relaciji zvanična Hrvatska - jevrejski i srpski narod?
- Razlog koji izaziva spor u vezi s Jasenovcem jeste vrlo važna činjenica da se u visokoistaknutim krugovima hrvatskog društva ustaše, čije su žrtve bili Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati u Jasenovcu i drugim logorima, i dalje smatraju herojima.

Zašto su ustaški zločini u Jasenovcu decenijama negde izvan opšte svetske osude?
- Pre svega, koncentracionom logoru Jasenovac je potreban film! Film za široke mase. Ljudi na Zapadu ne znaju niti su imali priliku da čitaju o Jasenovcu! Problem sa Jasenovcem je taj što su ovaj koncentracioni logor oslobodili jugoslovenski partizani, a ne saveznički vojnici; to što su sve žrtve bile iz Jugoslavije i većina memoara preživelih je na srpskohrvatskom, kao i sva istraživanja o logoru. Dodatna kontroverza između Srba i Hrvata o broju žrtava šalje poruku ljudima van Balkana, što dodatno otežava saznanja o obimu zločina, kao i šta se sve dogodilo. Balkan generalno ima lošu reputaciju: tu je teško razumeti politiku, a istinu gotovo nemoguće otkriti.

Otkud u Hrvatskoj toliko masovna pojava pevanja ustaških pesama i veličanja ustaša?
- Tri su faktora u ovom slučaju: prvo, ukorenjeno ignorisanje istine o zločinima ustaškog režima u Hrvatskoj, zatim nedostatak obrazovanja i treće - činjenica da među liderima države Hrvatske ima pojedinaca koji gaje simpatije prema ustaštvu, smatraju ih patriotskim herojima, a ne ratnim zločincima.

Smatrate li da hrvatska vlada adekvatno reaguje na ovako opasne pojave?
- Postavljenje Zlatka Hasanbegovića za ministra kulture je izvrstan primer ovoga o čemu sam govorio. Kako da osoba koja je pozirala sa ustaškom kapom i favorizovala NDH da dobar argument za zabranu pozdrava „Za dom spremni!“

Imate li dovoljno podrške u borbi za žrtve Holokausta?
- Nažalost, ne, jer većina zemalja bi radije pustila naciste da umiru u miru nego što bi im sudila.

Gest bivšeg predsednika
TADIĆ ME JE PREDLOŽIO ZA NOBELA

Znate li da ste vrlo cenjeni u Srbiji?
- Znam da su me bivši predsednik Srbije Boris Tadić i Demokratska stranka 2008. predložili za Nobelovu nagradu za mir, što mi pričinjava veliku čast i na tome sam vrlo zahvalan. Uvek sam dobrodošao kod političkih lidera i čelnika Crkve, kao i jevrejske zajednice. Ipak, imam malo saznanja o tome koliko je šira javnost u Srbiji upoznata s mojim aktivnostima. Želim sve da pozovem da posete naš sajt www.operationlastchance.org i www.wiesenthal.com.