U klupe osnovne škole u Tomislavgradu idućeg ponedeljka će sesti đaci prvaci. Njihovi roditelji ponosno će ih fotografisati, a bake i deke sijaće od radosti.

Ne propustite...Stradala pod točkov…ISPOVEST RODITELJA MALE BOŽANE (6): Donirali smo njene organe da drugi roditelji ne osete našu bol
pesacki-prelaz-devojcica-auto.jpg

Ponosni će biti i Gabrijela i Josip Mioč, iako iz potpuno drugih razloga. Njihova malena Božana nikada neće sesti u te klupe. Nikada neće isprobati cipelice koje joj je majka, samo za prvi dan škole, s ljubavlju kupila. Ali srce malene Božane uvek će kucati kao znak plemenitosti i hrabrosti jedne divne porodice.

Bilo je mirno subotnje poslepodne u Tomislavgradu kada je pijani 37-godišnjak "audijem" divljao ulicama. Božanu ju je pokosio u sekundi. Prevezena je u obližnju bolnicu, a posle toga i u Klinički bolnički centar u Splitu. Lekari su dali sve od sebe, ali njeno telo nije izdržalo.
Međutim, majka Gabrijela je izrazila želju da donira njene organe.

"Njeni organi su zdravi. Mogu li spasiti koji život? Mogu li organi moje ćerkice ikome pomoći da ne oseti ovu bol", upitala je Gabrijela.

Transplantacijski tim bolnice Merkur u Kliničkom bolničkom centru u Splitu odmah je krenuo na posao kako bi se organi sačuvali i transplantirali onima kojima su najpotrebniji. Srce i jedan bubreg malene Božane hitno su krenuli na put prema Nemačkoj, gde su presađeni pacijentima s liste Eurotransplanta, a gušterača, jetra i bubreg otišli su u Zagreb.

Nekako u to vreme zazvonio je i telefon Vicka Mindoljevića, 33-godišnjeg Splićanina sa zagrebačkom adresom. Vicko od malena, od jedanaeste godine, vodi tešku bitku s dijabetesom koji mu proteklih godina doslovce izjeda organe. Četiri meseca se nalazi na vrhu liste prioriteta za transplantaciju, iščekujući poziv koji život znači. Vicku je presađena Božanina gušterača i jedan bubreg, dok je jetra otišla pacijentkinji u ranim tridesetima koja godinama boluje od ciroze.

Gabrijela i Josip Mioč, roditelji malene devojčice, postali su tako sinonimi za humanost, ali i za neverovatnu hrabrost u najtežim trenucima. I sami priznaju da to nije bila odluka koju nije bilo lako doneti.

"Ponovo bih to uradila. U tom trenutku kao da ti Bog kaže da će tvoje dete nastaviti da živi u drugoj deci i ljudima i da će oni biti spaseni. Znali smo da je prekasno za našu Božanu, da se više ništa ne može učiniti, a njeni organi bili su zdravi. Hteli smo da pomognemo drugoj deci, da njihovi roditelji nikad ne dožive najveću bol koju jedna majka i otac mogu doživeti gubitkom deteta, a koja nas sada razdire. I rekli smo: neka druga deca prežive", rekla je Gabrijela.

Suze se cede i s lica Božaninog deke Bože.

"Imam osmoro unučadi, ali svako mi je podjednako važno. Sada kao da sam ostao bez svih", jedva je rekao.

Inače, 37-godišnjem I. F. određen je jednomesečni pritvor zbog izazivanja teške saobraćajne nesreće sa smrtnom posledicom pod uticajem alkohola. Međutim, Božaninim roditeljima to nije bitno. Kazna koju će dobiti ubica njihove ćerke, kakva god bila, neće je vratiti. Ono što je na umu ove plemenite porodice sada je samo koliko je života spaseno.

Zahvaljujući njima Vicko se uspešno oporavlja. Dobro zna odakle dolaze organi koji će mu pružiti šansu za život."Verujte, nije mi svejedno", kazao je. Kaže da ne zna kako da zahvali Božaninim roditeljima.

"Volio bih da ih upoznam, da kažem jedno veliko hvala. Znam da su napravili nešto čudesno. Verujem da im sada nije lako. Neka znaju da ću im uvek biti zahvalan", kaže 33-godišnji Vicko.

Već više od godinu dana bio je svestan da će morati da ide na transplantaciju. Vremenom se stanje samo pogoršavalo i lekari nisu mogli da učine ništa nego da ga pomere na sam vrh liste. Mesecima, sve do strašne Božanine nesreće, nije bilo adekvatnog donora. Vicku je teško, jer zna kakva je bol u srcima Božaninih roditelja i zna da ništa što može reći ne može ublažiti njihovu patnju. Ali, zahvalnost se oseća u svakoj njegovoj reči.

Pacijentkinja koja je dobila Božaninu jetru takođe se uspešno oporavlja. Bila je to, kako kaže doktor Stipislav Jadrijević, koji je bio na čelu jednog od dva transplantacijskog tima, vrlo složena i zahtevna operacija.

Otac Josip iznenadio se kada je čuo da su detetovi organi završili u telu odraslog pacijenta, nije znao da je to moguće. Nakon kraćeg promišljanja o toj informaciji prozborio je - hvala Bogu. Bilo mu je drago, iako u boli i tuzi.

Božana je sahranjena na gradskom groblju Karaula u Tomislavgradu. Okupio se čitav kraj, odajući počast malenom heroju. Koliko god skrhani i šokirani strašnom tragedijom svi su bili i ponosni, znajući da srce njihove Božane i dalje kuca.

(Jutarnji)