Da je Čedo Čolović hrvatski agent i da su ga u Srbiji uhapsili, to bi bio znak da je između Hrvatske i Srbije otpočeo hladni rat. Međutim, Čolović nije ni agent vojne VSOA, ni civilne SOA.

U hrvatskoj obaveštajnoj zajednici, kako se navodi, nakon što su beogradski mediji objavili senzaciju o hapšenju hrvatskog agenta, brzo su iz stanja uzbune prešli u redovno stanje jer su jednako brzo ustanovili da su “hrvatski agenti u Srbiji na broju“.

“Čolovića u Srbiji verovatno nisu pokupili tek tako, ali da li zaista potiče iz obaveštajnog miljea još iz vremena bivše države, neka otkriva zvanični Beograd“, navodi se u tekstu.

U hrvatskoj obaveštajnoj zajednici na ovu priču gledaju kao na “sprsku političku igru u svrhu pokušaja kompromitovanja Hrvatske“.

“Neki bivši srpski obaveštajci, a sada analitičari, putem medija već šalju pozive hrvatskoj strani da preduzme kontramere i govore kako ćemo sada sigurno odgovoriti na jednak način, ali, kako stvari stoje, javnih kontramera neće biti jer Čolović nije naš agent“, piše Ivanković.

Kao što su hrvatski agenti u Srbiji “na broju”, tako su, verojatno, i agenti službi Srbije u Hrvatskoj isto tako “na broju”. I to je, koliko god se to “običnim” ljudima činilo čudnim, normalno stanje, koje pokazuje da su odnosi dve države na tom planu u situaciji uobičajenog špijunskog nadmetanja, navodi se dalje.

Hrvatska je svesna gde se u Hrvatskoj nalaze obaveštajni centri BIA-e, kao što su i u Srbiji svesni da Hrvatska tamo ima vrlo aktivnu obaveštajnu mrežu. Stoga bi hapšenje pravog hrvatskog agenta izazvalo potrese koji bi zakomplikovali odnose između RH i Srbije, navodi “Večernji list”.

“Počeo bi pravi hladni rat, u kojemu svi skidaju rukavice. Optužnica koja se putem medija stavlja Čoloviću, da je skupljao podatke o bivšim oficirima JNA i srpskih vojski, jer se RH, kao, sprema pronaći ratne zločince, zvuči amaterski. Taj je posao zasigurno već obavljen. Dalje, Hrvatskoj nisu potrebni takvi “izviđači” jer obaveštajni posao prema Srbiji obavlja se, uglavnom – iz Hrvatske. Sistemom elektroničkog nadzora naši obaveštajci pokrivaju celu Srbiju i još puno dalje na istok. Nisu potrebni izviđači da znamo kad se upali tenk u Nišu ili MiG na Batajnici.”, piše u tekstu.

Ivković dalje piše da 2002. nije bilo skandala, kada je ministar obrane Jozo Radoš “Globusu” dao transkripte razgovora Slobodana Miloševića s generalima, možda se ni danas ne bi znalo da su hrvatski obaveštajci prisluškivali od 1995. do 2000. celi srpski vojni i politički vrh.

“I zato priča o Čoloviću, zasad, spada tek u političku nameru da se Hrvatskoj napakosti. Pokušaj pritiska Beograda na Zagreb putem EU i Brisela nije uspeo, a ovo hapšenje dolazi uoči održavanja nove rusko-srpske vojne vežbe tik do istočne granice Hrvatske. Politika u Beogradu opet igra na krivu kartu održavanja nekakve mitske nadmoći države Srbije nad Hrvatskom jer ovakvim provokacijama neće moći pritisnuti Hrvatsku da im ne radi više nikakve probleme u EU integracijama. Naprotiv”, zaključuje “Večernji list”.

(Večernji)