Školjkari i ribari kukaju da se komarča (orada) poslednjih nekoliko godina nakotila kao pacovi i da im tamani ulov.

S oštrim zubima, koji mogu da slome i najtvrđi oklop dagnje ili kamenice, ova riba je pre sedam-osam godina počela da baca na muke uzgajivače iz Stona, a onda se proširila i na Istru.

Školjkari čupaju kose zbog štete koje im izaziva na pergolarima - u Stonu pričine i do nekoliko stotina hiljada kuna štete godišnje.

"To je monstrum od ribe, čudovište koje ne možeš da zaustaviš. Odahnemo tek u oktobru, kada počne da odlazi u dublja mora, gde se mresti. Tek tada možemo da se prihvatimo posla i saniramo štetu. Proširila se, nakotila, veliki deo potiče od riba iz uzgajališta. A ne možeš da zaustaviš ni ikru kad se razmnožavaju. Uvek nađu izlaz prema vani. Onda, i more je sve toplije, i što više temperatura ide gore, komarči to draže. Pun ih je Jadran. Više ne znamo šta ćemo s njima", žali se jedan stonski uzgajivač.

Samo ove sedmice istarski ribari uhvatili su za dve noći kraj Plomina osam vagona, odnosno 80 tona orade. Sreća da je ukusna i da se prodaje 120 do 150 kuna za kilogram; kapitalac i preko 200 kuna.

Stonski školjkari već desetak godina traže pomoć u saniranju šteta koje im ova riba pravi. Domaći je zovu paklenom beštijom, proždrljivom ribetinom koja se bez pardona hrani na njihovim nasadima dagnji i skupocenih kamenica.

"Izaziva velike, ogromne štete, i svake godine ima je sve više. Odahnemo jedino od oktobra do marta, kada ode u dublja mora da se mresti. Ali kada se vrati, izgladnjela, mršava, tada za nas počinje pakao", kaže stonski školjkar Boris Franušić.

(Slobodna Dalmacija)