Dve bezimene ulice u hrvatskom selu Dumače kraj Petrinje već četiri godine stoje prazne. Država je tu sagradila 41 kuću za prognane Hrvate sa Kosova. U njih se niko nikada nije uselio.

Kvalitet gradnje je loš, kaže nekolicina meštana. Sa dimnjaka na kućama u kojima niko nikad nije živeo otpada cigla. Prozori su zatvoreni, zidovi goli, a urušila se i nikad korišćena cev kanalizacije. Popucao je asfalt u ulici, a okućnice su zarasle u travu. Kuće su nove, ali nisu pogodne za život.

Meštani petrinjskog kraja selo Dumače sad pomenute kuće zovu selo duhova. Tu se niko ne zadržava dugo jer po mraku izgleda kao naselje iz nekog postapokaliptičnog filma. U kuće bi se, ako država odluči da napokon popravi sve nedostatke, uselilo 45 porodica koje danas žive u barakama u mestu Mala Gorica.
selo-duhova-hrvatska-printscreen.jpg
Foto: Printscreen

Kuće su nove, ali nisu pogodne za život

Država bi trebalo da ih popravi, ali to ne čini.

"Nismo mi deca da nas neko može varati lizalicom. Ovde se "ukazuju" samo pred izbore, kad su im potrebni glasovi, a uopšte ne znaju kako mi ovde živimo. Ja već 20 godina spavam na istom krevetu otkad sam došao ovdje. Kuće su trule. Voda koju imamo nije za piće. Jednom nedeljno dolazi cisterna. Najgore je što nemamo posla. Da su jednom godišnje po jednog iz svake porodice zaposlili, sad bi bilo bolje", rekao je jedan od prognanika koji nije želeo da otkrije svoje ime.

Na kratkom putu u naselju susreli smo 10-ak stanovnika.

Petar Tunić (43) iz barake je izašao u papučama jer nema novca da sebi kupi cipele. Dobio je pola barake u kojoj spava sa ženom, sinom i ćerkom. Nedavno je zamolio nadležne da mu udele i drugi deo barake da bi ga uredio za porodicu.
selo-duhova-hrvatska-printscreen.jpg
Foto: Printscreen

"Pre tri godine su prestali da nam dovoze drva. Kažu nam da se grejemo na grejalice", tihim glasom kaže Petar.

Ovde ćemo i umreti

"U ovim barakama se svi razboljevaju. Miševi i pacovi grizu drvenu fasadu što nas budi noću. Ponekad se bojimo spavanja", kaže Petar. On misli da bi u Dumačama ipak bolje živeli.

"Svima je loše, a ovde ćemo i umreti", kratko su rekli ostali meštani koji su požurili na misu. U naselje im dolazi sveštenik. Veruju još samo u Boga. Za loš odnos države prema prognanicima zna i Darinko Dumbović, gradonačelnik Petrinje, koja je na pola puta između novog i starog naselja.

Došli su samo po glasove

"Prognanici su prvo došli u Dumače pre 20-ak godina. Nisu mogli tu da žive jer su vladali "životinjski uslovi". Država je sagradila privremeno naselje, a sad opet čekaju da se presele u nove kuće. Državu godišnje troškovi naselja koštaju oko dva miliona kuna. Kad bude dovršeno, Petrinja će preuzeti njegovo održavanje. Radovi su loše izvedeni i kuće nemaju dozvolu. To nije pitanje politike, nego inspekcije koja je utvrdila brojne nedostatke. Na sebe možemo preuzeti obveze tek kad država otkloni nedostatke", kaže Dumbović.

"I tad će država morati izdvajati novac za njih jer su socijalni slučajevi. Novca nemaju. Što ako nekome budu morali da isključe struju?", pita se gradonačelnik.

(24sata.hr)