SRBI IZ HRVATSKE PROTIV ZAHTEVA O POVRATKU IKONA: Ako ne znaju ko nam napada crkve, šta će im ikone

U saopštenju Udruženja Srba iz Hrvatske dostavljenom medijima se navodi da u toj zemlji i dalje postoji nedovoljna briga institucija kulture koje se bave ovom problematikom.

"Zato smatramo da je apsurdan zahtev da se vrate ikone i drugi bogoslužbeni predmeti koji su preneti u Srbiju i tako spaseni od sigurnog uništenja. Ako nisu u situaciji da otkriju počinioce dosadašnjih nasrtaja na crkvene objekte, kako planiraju zaštititi to kulturno blago kada bi došlo do njegovog povratka", navodi se u saopštenju.

Iz Udruženja Srba u Hrvatskoj postavljaju pitanje šta je sa onim delom kulturnog blaga koje je posle progona Srba ostalo u Hrvatskoj, i sada mu se gubi svaki trag?

"Gde je završilo oko 7.000 ikona koje su nestale u ratnom vihoru tokom devedesetih u Hrvatskoj?! Nisu samo nestale ikone, već i bogoslužbene knjige, arhivska građa i mnogo toga još što je pripadalo Srbima", navodi se dalje u saopštenju.

Udruženje Srba u Hrvatskoj smatra da bi u ovakvim okolnostima bilo neodgovorno ispuniti ove zahteve, jer bi onaj koji bi tu ulogu preuzeo na sebe preuzeo i samu odgovornost.

Tim više jer, kako dodaju, ikone nisu samo umetničko blago, one su i kultni predmeti i njihov je vlasnik najpre SPC, a onda i srpski narod.

"Povratak kulturnih dobara u Hrvatsku regulisan je i Protokolom potpisanim 23. marta 2012. u Zagrebu. U okviru ovog Protokola nalazio se i spisak sa podacima o 1.065 predmeta koji su tema povratka. Konačan spisak, pored sakralnih dela, sadrži i arhivsku građu iz manastira SPC sa teritorije Hrvatske. Reč je o predmetima koji imaju duhovnu vrednost za pravoslavne vernike sa tog područja", piše u saopštenju, koje je potpisao generalni sekretar Udruženja Milojko Budimir.

Pitanje povratka kulturnog blaga u Evropskom parlamentu još su ranije pokrenuli hrvatski poslanici Tonino Picula i Dubravka Šuica, uslovljavajući Srbiju za povraćaj preostalih dragocenosti sa zahtevom da to bude deo pregovaračkog paketa za ulazak Srbije u članstvo EU.

Prema njihovoj računici do 1993. iz Hrvatske je „otuđeno“ 22.829 muzejskih predmeta i 3.097 kulturnih dobara. Iako je do tada najveći deo bio vraćen to nije zadovoljilo hrvatske poslanike.

Novo uslovljavanje Hrvatske oko otvaranja Poglavlja 26 da se vrati i odneto kulturno blago predstavlja samo nastavak ranije politike koja je u tužbu protiv Srbije za genocid unela i krađu kulturnog blaga.

"Naša očekivanja od nove hrvatske vlade bila su da će najpre pokrenuti pitanje dostojanstvenog povratka onih kojima je to kulturno blago pripadalo i tako ispuniti obaveze koje je preuzela Hrvatska zatvarajući Poglavlje 23 „Pravosuđe i temeljna ljudska prava“.

Tada predstavnici Srba u Hrvatskoj pa ni Srbija nisu uslovljavali Hrvatsku iako su za to imali sve argumente, piše takođe u saopštenju.

Očekivanja su bila i da će Hrvatska kao članica EU prihvatiti standarde koji vrede u svim civilizovanim zemljama u svetu i tako ispuniti preuzete obaveze iz bilateralnih i međunarodnih ugovora, a posebno Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. godine. Nažalost od kada je Hrvatska postala punopravna članica EU stanje za Srbe u Hrvatskoj kao i za one u izbeglištvu ne samo da se poboljšalo nego je postalo još teže.

Izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske već duže vreme čekaju da se zaustavi svojatanje srpske kulturne baštine i da se konačno stavi tačka na pokušaj ucene Hrvatske, koja traži da ulazak Srbije u Evropsku uniju bude uslovljen i vraćanjem umetničkog blaga.