ZA HRVATE SVETAC, ZA SRBE ZLOČINAC: Ko je bio Alojzije Stepinac?

Najnovije tenzije i serije optužbi na relaciji Beograd-Zagreb izbile su upravo zbog nedavnog otkrivanja spomen-biste u Osjeku Alojziju Stepincu, o čijoj kanonizaciji su juče i danas raspravljale Srpska pravolsavna i Rimokatolička crkva u Novom Sadu.

Dobrovoljac na Solunskom frontu

Stepinac je učestvovao u Prvom svetskom ratu na Italijanskom frontu i bio dobrovoljac na Solunskom frontu. Godine 1924. dobio je američku stipendiju za unverzitet Gregorijani u Rimu, a u decembru 1937. preuzima upravu Zagrebačke nadbiskupije. Kada je tražena saglasnost jugoslovenske vlade imenovanja Stepinca u nadbiskupa, kralj Aleksandar se složio znajući da je Stepinac bio dobrovoljac na Solunskom frontu, smatrajući da je to i izraz njegovog jugoslovenskog opredeljenja.

Blagoslovio Antu Pavelića i NDH

Od prvih dana zdušno je blagoslovio stvaranje "katoličke države", kako je često nazivao NDH. Na Uskrs 1941. objavio je formiranje NDH i tom prilikom blagoslovio ustaškog poglavnika Antu Pavelića. U pismu papi Piju XII iz 1943. navodi da je u NDH pokršteno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Mnogi tvrde da je nadbiskup Stepinac bio potpuno svestan postojanja koncentracionog logora Jasenovac, ali se tome nije javno protivio.

Uhapšen zbog saradnje sa ustašama

Prvi put je uhapšen 17. maja 1945. godine, a 18. septembra 1946. izveden je pred Vrhovni sud NR Hrvatske. Stepinac je optužen zbog saradnje s vrhom ustaške države, susreta s Pavelićem i drugim ustaškim časnicima, za pokrštavanje desetine hiljade Srba... Presudom iz 1946. osuđen je na kaznu zatvora s prisilnim radom u trajanju od 16 godina. Zbog lošeg zdravstvenog stanja vraćen je u Krašić gde je i umro.

Beatifikovan 1998.

Papa Jovan Pavle II ga je 1998. proglasio "blaženikom" i beatifikovao u Mariji Bistrici kod Zagreba. Beatifikacija je treći od četiri koraka procesa kanonizacije, a o kanonizaciji završnu reč će dati Papa Franja nakon što Mešovita crkvena komisija završi sa radom.