Od trenutka unapređenja u čin brigadne generalice 2015., život mi se nije promenio potpuno, iako su neke stvari drukčije. Na početku mi je bilo čudno kad su me oslovljavali sa "gospođo generalice" jer sam mislila da govore nekom drugom, počinje svoju priču Gordana Garašić (46).

Zamenica je direktora RACVIAC-a, Centra za bezbedonosnu saradnju, jedine međunarodne organizacije sa sedištem u Hrvatskoj. Njen, ali i zadatak cele njene ekipe, je promocija bezbedonosne saradnju i razmene iskustava u područjima kontrole naoružanja, sajber sigurnosti pa do reforme sektora bezbednosti, uključujući savremene pretnje protiv terorizma.

Njeno unapređenje u generalski čin dugo se “kuvalo”. Ali kako zahteva procedura, čekalo se da se ispune sve formalnopravne pretpostavke. To znači da je čin brigadira morala da ima četiri godine, kao i da završi Ratnu školu i radi posao tog ranga.

“Pre službenog unapređenja dobila sam privremeni čin generalice sa kojim sam otišla u NATO-ovu operaciju ISAF u Avganistanu. Bila sam savetnica komandanta operacije. Trenutak u kojem sedite za stolom s ostalih 20-ak kolega generala je poseban. Dobijete novu dužnost koja sa sobom nosi više odgovornosti, a potreba za stalnim učenjem i sticanjem novih znanja zapravo raste. I dalje morate naporno da radite i svaki dan se iznova dokazujete, biti uporni i ne odustajati. U ISAF-u smo imali moto: nemoguće misije su kao šetnja u parku, a za čuda treba raditi malo više”, priseća se Garašić i dodaje kako je najviše o sebi i drugima otkrila kad je dobila teške zadatke od kojih bi možda neko drugi i ustuknuo.

A njoj su odlična motivacija. U vojsci se zaposlila slučajno, nakon završetka Pravnog fakulteta. Volja i želja za znanjem i usavršavanjem novih veština gurala je napred.

“Na primer u Ministartsvu odbrane i oružanim snagama ne postoji ni jedan zakon ni propis koji bi ograničavao angažman žena u vojsci. Razloge zbog kojih nas nema više treba tražiti u svesti i interpretaciji nekih društvenih normi”, kaže Garašić.

Danas u Hrvatskoj vojsci ima 11 odsto žena, u oficirskom kadru 16 odsto, a među kadetkinjama blizu 30 odsto.
O radu sa muškarcima kaže: “ Više od 20 godina radim sa muškarcima i to mi je već postalno normalno. U vojsci su bitna znanja, veštine, dužnosti i čin. Nikad nisam bila u situaciji da je netko odbio zadatak zato što ga je dobio od mene kao nadređenog. A kako je njima sa mnom, to njih morate da pitate”, kroz smeh kaže generalica.

Retke slobodne trenutke koristi kako bi pogledala dobar film, rekreirala se u prirodi i pokosila travu, ali i obavila uobičajene kućne poslove kojima ne može pobeći.

(24 sata.hr)