Iz Državnog arhiva iscurili su transkripti razgovora koje su operativci Službe državne bezbednosti vodili sa Vladimirom Šeksom više puta od 1971. pa do 1989. godine. Jedan od mogućih razloga zašto su se transkripti Šeksovih razgovora pojavili u javnosti je taj da je neko hteo da Šeksa prikaže kao agenta ondašnjeg sistema. Pre objave članka transkripte keje pčledao i Šeks koji tvrdi sasvim suprotno.

"Ovi transkripti zapravo su kompilacije razgovora koje sam imao. Reč je o interpretacijama koje su napravljene nakon razgovora, a u transkripte su ubacivani i neki sasvim lažni delovi kako bi se nekoga navelo na zaključak da sam sa njima sarađivao. To, naravno nije istina", rekao je Šeks.



U prilog svojoj tezi kako nije postojala nikakva saradnja između SDB-a i njega, Šeks je dao i dokument (iz 2006.) koji je potpisao Josip Perković, a u kom stoji da je Šeks bio pod nadzorom kao jedan od glavnih "inspiratora, organizatora i nosioca neprijateljske aktivnosti u SFRJ".


I dokument Službe državne bezbednosti od juna 1987. godine koji je takođe predočio Šeks pokazuje kako je on bio jedan od onih koji je obavljao "neprijateljsku delatnost" i bio pod neprestanim merama nadzora od 1971. godine.


Razgovor s početka članka zapravo je deo transkripta iz 1983. godine, a odnosi se na događaje koji su se dogodili dve godine ranije. U martu 1981. Šeks je u vrlo pijanom stanju u gostionici Gaj, pred najmanje pet osoba, počeo razgovor o stanju u Jugoslaviji. Šeks će zbog verbalnog delikta odslužiti sedam mjeseci kazne zatvora jer je rekao da su "Hitler i Franko imali bolju vojsku od JNA" kao i da "Kosovo treba dati Albaniji" i da bi se tako "riješili problemi u zemlji".

U pijanom stanju zaključio je misao da je stanje u zemlji - trulo. Odmah je te večeri uhapšen, a pretresom njegova stana nađena je "neprijateljska literatura", odnosno knjige Mike Tripala, Milana Banića, Vlade Gotovca, Ivana Supeka, časopis Praksis i ostali "neprijateljski materijali". Šeks je na kraju tog procesa izgubio pravo na bavljenje advokaturom.

Šeks je početkom sedamdesetih bio zamenik Okružnog javnog tužioca u Osijeku kada je kao politički nepodoan otpušten iz službe. Godine 1971. Šeks je inicirao poznati slučaj PTT koji se bavio činjenicom da Služba državne bezbednosti otvara poštu privatnim osobama bez naloga. Iz transkripata koji su u posedu Index.hr vidi se kako mu SDB to nikada nije oprostio i da im nikada do kraja nije bilo jasno zašto se Šeks uopšte bavio tim slučajem.

Drugi slučaj iz sedamdesetih zbog kojeg se Šeks našao pod lupom Službe bila je odbrana diverzanata, braće Krnjak. Jedan od njih dok je razgovarao sa Šeksom u zatvoru, raspitivao se i o begu iz zatvora. Isti taj Krnjak iz sedamdesetih pojaviće se i u novijim događajima u Hrvatskoj, kada je uz Branimira Glavaša bio drugi osuđen u slučaju Selotejp.

Iz transkripta je jasno koliko je SDB cenio Šeksa i od njega pokušao napraviti jednog od svojih najboljih agenata. Isto tako, transkripti sugerišu da je Šeks to odbijao, a često se vidi da se Šeks nadmudrivao sa svojim sagovornicima.

Šeks u razgovoru pojašnjava kako je teza da se on plaši javnosti zapravo pogrešna i ukazuje na svoj slučaj pijanstva u gostionici Gaj. Šeks U gotovo svim razgovorima operativaca i Šeksa provlači se tema alkohola i problemi s alkoholom. Iz transkripata se može zaključiti kao je služba imala razumevanja za Šeksa zbog tog problema. Ali tu je i neverovatno opravdanje Šeksa kako je, što se alkohola tiče, upadao u probleme jer nije imao - kondicije.

Tu je i epizoda koja je bila vezana za pretresa Šeksovog stana i njegove kancelarije. U njegovoj kancelariji nije pronađena slika predsednika Josipa Broza Tita, iako je tada bilo uobičajeno da je istaknuta u advokatskim kancelarijama. Šeks se branio kako njegova kancelarija nije javni prostor i da je imao fotografiju svo vreme, ali u fioci. SDB sugeriša kako je zbog toga Šeks mogao puno gore da strada.

Za vreme pretresa kod Šeksa je nađen "neprijateljski materijal", odnosno knjige autora iz 1971. godine koji tada nisu bili poželjni. Šeks se brani kako kod njega nisu nađeni samo hrvatski "nacionalisti", nego i oni srpski i brani se da nije nacionalista.

U razgovoru iz 1981. mogu se čuti teze i razmišljanja Šeksa o hrvatskoj državi. Šeks je tada smatrao da Hrvatska ne može samostalno da egzistira. Upravo će Šeks, deset godina kasnije javno za govornicom Sabora pročitati Odluku o raskidu državnopravnih veza sa ostalim republikama i pokrajinama SFRJ.

Deo transkripata koji govori u kakvom su zapravo bili odnosu Služba državne bezbednosti i Šeks vrlo je dvosmislen. Naime, Šeks tvrdi kako su transkripti urađeni nakon razgovora i da su u stvarne razgovore ubacivane neistinite teze. Jedna od tih teza je da on je SDB-u prokazivao neke ljude. U delu transkripata nazire se kako je Šeks navodno odao jednog od ljudi koji je navodno pripremao diverzantske akcije i akcije koje su uključivale nasilje.

Kurir.rs/Slobodna Bosna

Foto: Tviter