OVAKO JE STANE DOLANC UNIŠTAVAO JOVANKU BROZ: Objavio da TRUJE TITA i da će ga ubiti, CK je odmah digao uzbunu!

Skoro čitav vrh SKJ i čelni ljudi Jugoslavije smatrali su da je Jovanka Broz psihički bolesna i da je opasna za Titovo zdravlje. A tadašnji član Predsedništva CK SKJ i budući savezni ministar unutrašnjih policije izneo je najviše kritika na Jovankin račun, rekavši da je Tito čak hteo i da se razvede od nje ali se plašio "sramote".

Komisija SKJ je završila Izveštaj o svom radu 5. marta 1974. godine i dostavila ga članovima Izvršnog biroa Predsedništva SKJ. Izveštaj ima 27 stranica i u njemu su prezentovana sva pitanja za koja je Komisija dobila zadatak da ih rasvetli. Kroz prikaz Izveštaja Komisije daju se samo ona pitanja koja se odnose na destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz, kao i druga pitanja koja su od značaja za sagledavanje tog ponašanja i delovanja.

U vezi sa opštim stanjem i odnosima u Rezidenciji, Komisija je došla do saznanja da postoje krupni problemi opšte organizacije Kabineta Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike, organizacije bezbednosti oko Predsednika Republike i Jovanke Broz, organizacije domaćinstva i, što je posebno zabrinjavajuće, organizacije zdravstvene službe koja opslužuje Predsednika Republike i vodi brigu o njegovom zdravlju. U odnosu na ocene o stanju i organizaciji službi u rezidencijama i pritužbi na pojedine službe ili lica, Komisija je došla do zaključka da se oseća nedostatak poverenja Jovanke Broz prema službama u Rezidenciji, naročito prema Službi bezbednosti i da je prisutna stalna sumnja da je čitava organizacija bezbednosti okrenuta protiv nje, kao i da su sve druge organizacione jedinice manje ili više podređene toj službi.

Zbog toga, kod Jovanke Broz se oseća velika želja da sve sama nadomesti, organizuje i rukovodi, što je, uzimajući u obzir i poštujući njenu zaista veliku energiju i napore, ipak ne samo nerealno, nego to ima i negativne posledice. U svom izveštaju Komisija SKJ konstatuje da je utvrdila sledeće: da prisluškivanja telefona Predsednika Republike i njegove supruge Jovanke Broz, koje je, navodno, organizovano od strane Službe bezbednosti, po izjavama svih koji su radili u rezidenciji, nije bilo niti je moglo biti posle Četvrtog plenuma. U tome su svi jednodušni i po mišljenjima svih sa kojima su obavljeni razgovori za to bi morala da postoji čitava organizacija od više ljudi, što bi moralo da bude zapaženo (odobrenje, ubacivanje prislušnih aparata, slušanje, presnimavanje, kucanje itd.); da su sve osobe sa kojima je Komisija razgovarala kategorične u tome da niko nije prikupljao nikakve informacije o Predsedniku Republike, niti da su ma kakve informacije pismene ili usmene kolale u Rezidenciji ili izvan nje. To se odnosi i na poslove kojima se Predsednik Republike bavio. Iako su osobe sa kojima je Komisija razgovarala iznosile dosta primedbi o međusobnim odnosima, ipak nije bilo ni jedne primedbe koja bi upućivala na to da se ma ko svesno ogrešio o Predsednika Republike.

Svi, izuzev Marka Agbabe, kategorično negiraju da je bilo ko prikupljao bilo kakve podatke o Jovanki Broz bilo u kojem smislu. Tako je Marko Agbaba izjavio da je Anđelko Valter jednom prilikom od njega tražio izveštaj o jednom putovanju Jovanke Broz u Zagreb i da mu je Agbaba odgovorio da je na putu sve bilo u redu i prekinuo razgovor o tome; da je većina ljudi koje Jovanka Broz pominje otišla na druge poslove ili su na raspolaganju ili u penziji. Gotovo svi su otišli sa veoma teškim negativnim političkim kvalifikacijama, a optužbe se neprestano oživljavaju. Komisija smatra da treba prestati sa tim kvalifikacijama od strane Jovanke Broz ukoliko nema nekih novih dokaza ili se odlučiti na kažnjavanje ukoliko su te kvalifikacije opravdane, a Jovanka Broz da dokaze.

To su vrlo teške optužbe, jer se neki ljudi terete da su sovjetski špijuni, drugi da su hrvatski nacionalisti, treći da su pripremali atak na život Predsednika Republike i Jovanke Broz (lekar i kuvarice); da su postojali pokušaji spoljnjeg uticaja na Rezidenciju od strane određenog kruga ljudi iz JNA (pukovnik Rusić koga je Jovanka Broz primila na Brionima), penzionisanih vojnih lica, pripadnika Službe državne bezbednosti i drugih krugova. Ta akcija je bila grupnog karaktera i vodila se u raznim pravcima. Akcije ove grupe bile su usmerene i prema Rezidenciji Predsednika Republike sa ciljem da se, putem intriga, izazove uznemirenost Predsednika Republike i Jovanke Broz i pokuša stvoriti sumnja u rukovodstvo JNA; da je stvorena atmosfera delovala i na stanje organizacije oko Predsednika Republike, koja je, po saznanjima Komisije, zabrinjavajuće slaba. Komisija je, kada je reč o ovim pitanjima, polazila od odluke Predsednika Republike i Predsedništva SFRJ. Međutim, Komisija je konstatovala: da te odluke nisu sprovođene; da je napuštena stara organizacija, a nova nije stvarana; da su otpušteni ljudi, a nisu zamenjivani novim, tako da je došlo do teškog stanja kako Kabineta i organizacije domaćinstva Predsednika Republike, tako i službi bezbednosti i, što je naročito zabrinjavajuće, do nekompletne organizacije zdravstvene službe; da je neophodno obezbediti adekvatnu organizaciju i popunu službi u Rezidenciji, kako bi se stvorili povoljniji uslovi za život i rad Predsednika Republike.

Naravno, sve ovo pretpostavlja punu saglasnost Predsednika Republike, kao i Jovanke Broz, koja, kao supruga Predsednika Republike, i ubuduće ima velike odgovornosti kada se radi o redovnom kućnom životu, ishrani, odmoru, oslobađanju preteranih protokolarnih obaveza Predsednika Republike i slično. Da bi se uskladili svi poslovi organizacije, počev od konačnog određivanja njene šeme, pa do konstituisanja i dopunjavanja odgovarajućim kadrovima potrebno je, u prvom redu, uspostaviti narušene odnose poverenja Jovanke Broz prema nekim institucijama, uz konstataciju Komisije da je to nepoverenje izrazila i prema Komisiji SKJ, čak i pre nego što je saznala šta Komisija radi. Komisija je predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ, na osnovu svojih zaključaka, organizuje dalji rad i preduzimanje odgovarajućih mera u povodu ovog izveštaja Komisije. Komisija je, takođe, predložila da Izvršni biro Predsedništva SKJ razgovara sa Jovankom Broz i da joj saopšti zaključke i stavove sa svoje sednice.

Stane Dolanc je izneo da je i uloga Jovanke Broz u izveštaju Komisije dobro rasvetljena, ali da će on o nekim stvarima govoriti i radi toga da uđu u zapisnik. On je duboko ubeđen da bi, "u slučaju da se drugu Titu nešto desi, mi bili krivi". Na ovu tvrdnju Edvard Kardelj i Vladimir Bakarić su dodali "...da će to biti oružje onih koji i sada rade to što rade, ...koji ga ubijaju..." Dolanc je dalje rekao da je sa Jovankom Broz za proteklu godinu dana obavljeno najmanje pet razgovora i to od strane više pojedinaca ili grupa, da su neki drugovi odlazili i na razgovor sa Predsednikom Republike, radi dogovora o merama koje treba preduzimati u Rezidenciji, da je doneta odluka Predsedništva SFRJ o tome, ali da ona nikada nije izvršena – "naprotiv, Predsedništvo SFRJ je bilo naterano da tu odluku anulira". U vezi sa razgovorima sa Jovankom Broz, Stane Dolanc ističe da se uvek nastojalo da se Jovanki Broz pokaže da joj se želi pomoći i da ima poverenja u ljude i naglašava: "Ali, što i Rato kaže, razgovor je nemoguće. Jer, ti možeš razgovarati o ne znam čemu, ona će se vratiti na Miškovića... To je jedna patološka mržnja. Da li je to sad samo patološka mržnja... To je sad dodatno pitanje". Na to je Edvard Kardelj rekao: "… Kod nje je to opsesija, ona će sutra nekog drugog pronaći...", a Rato Dugonjić dodao: "… Tu nema kraja". Dolanc je opisao slučaj kada su Rato Dugonjić i on bili kod Predsednika Republike i sa Jovankom Broz razgovarali oko ličnog obezbeđenja Predsednika Republike. Tom prilikom Jovanka Broz je rekla: "Krivi ste vi za takvo zdravstveno stanje Tita", a Predsednik Republike ju je prekinuo i rekao: "Ćuti, Jovanka, Ti si kriva! Ti sa tvojim stavom, sa tvojim pritiskom na mene", itd. Na to je Rato Dugonjić dodao da je Predsednik Republike tad rekao: "Ti mi truješ život". Dolanc je to potvrdio i dodao da je Jovanka Broz na to odgovorila: "To nije tačno, ja tebe dobro znam, druže Tito", a da je Predsednik Republike dalje rekao: "Ne znaš ti mene ništa, ja dobro znam da si ti kriva" i pri tome je "još nešto dodao". Dolanc je dalje izneo da je od Jovanke Broz traženo da vrati dokumenta za koja tvrdi da ih poseduje, a ona je rekla da dokumente ne da.

Kada je Predsednik Republike rekao da dokumenta mora dati, odgovorila je: "Ja ih ne dam". Pošto je na to Rato Dugonjić rekao: "Drugarice Jovanka, Vi nemate nikakvih privilegija u ovoj Partiji, Vi to morate dati ako ih imate", ona je na to odgovorila: "Ja ne dam". Na primedbu Dolanca da, ako ona nema poverenja u nikoga, oni onda idu, Jovanka Broz je uz uzvik rekla: "Ja ću biti žrtvovana, mene će se žrtvovati, streljajte me!" itd. Stane Dolanc je izneo da je Jovanka Broz tada, takođe, rekla da su svi iz okoline druga Tita morali odlaziti zbog Miškovića, a na njegovu primedbu da navede – koji su to?, odgovorila je: "Svi". Dolanc dalje iznosi da je tom prilikom Jovanki Broz rekao: "Vidite, na žalost, moram Vam reći da su svi ubeđeni, i da i mi mislimo, da su ljudi morali odlaziti zbog Vas, a ne zbog Miškovića", našto je ona odgovorila da su to intrige i Miškovićevi metodi i tražila da joj se kaže ko je to rekao. Pošto joj je Dolanc rekao da mu je to preneo Marko Rapo, Jovanka Broz je rekla: "...a Rapo će videti" i drugog dana je otpočela istragu protiv Rape. Dolanc je zatim izneo da je Jovanka Broz imala razgovor sa Šokorcem i Rapom i da je tom prilikom o članovima Komisije SKJ govorila kao o prodanim dušama, da ona poseduje za svakoga dokumentaciju sa kojom može da ucenjuje, da je sad nastupio trenutak za biti ili ne biti, i da će ona ići u političku akciju itd. Ukazujući na stanje u rezidenciji i neobezbeđenost Predsednika Republike, Dolanc je rekao da su on i Rato Dugonjić predložili Predsedniku Republike da se sastane forum i da on o tome odluči, što je Predsednik republike uvažio i rekao: "Odlučite, donesite stavove, održite sastanak". Navodi da je na sastanku kome je prisustvovala i Jovanka Broz, Predsednik Republike rekao: "Ja četrdeset godina gradim ovu Partiju i ja neću dozvoliti da se na takav način ruši kao što ti, Jovanka, radiš, kuda to vodi" i "još što šta". U vezi s tim, Rato Dugonjić je dodao da je Predsednik Republike rekao: "Ti sad hoćeš da mi rušiš ono što ja četrdeset godina radim, zašto sam život dao". Dolanc je naveo primer da mu je Predsednik Republike, kada mu je doneo predlog dnevnog reda za Kongres SKJ, rekao:

"Ovo oko biranja predsednika SKJ ostavite... Pitanje je hoću li ja to prihvatiti". Na Dolančevu primedbu da je oko toga sa njim razgovarano, Predsednik Republike je rekao: "Ma čuj, ja bih mogao da radim još dugo i osećam se sposobnim da radim, ali zbog nje ja ne mogu. Ostaje mi jedino da se razvedem ili da ostavim sve ove funkcije, jer ja neću da sam sebe sramotim". Dolanc dalje kaže da mu je Predsednik Republike to ponovio u nekoliko susreta i dodao da mu je Predsednik Republike jednom prilikom, kada su za kratko otišli malo napred, jer ih Jovanka Broz nije ni minuta ostavljala same, rekao otprilike: "Ja od nje ne mogu da živim, a mogao bih, bolje se osećam, šećer mi je pao, puls je normalan, sve je dobro, ali od nje ne mogu da živim." Dolanc je podržao predlog da se sva rešenja oko Rezidencije i u vezi Predsednika Republike moraju doneti uz saglasnost Predsednika Republike, jer u tom slučaju "odgovornost ne leži samo na nama, nego i na drugu Titu – ovako više ne možemo". Dodao je da je duboko uveren da se, u ovakvim uslovima, ni jedna odluka neće moći sprovesti i da je, u izvesnom smislu, dovedena u pitanje i bezbednost Predsednika Republike, jer "ima niz stvari koje idu preko Jovanke, da mi tu ništa ne možemo" (posete u Rezidenciji, putovanja Predsednika Republike i sl.). Dolanc se založio da se nešto radikalno mora menjati, "jer nam ljudi ne bi oprostili... da Tito tri sata leži u bilijar sali i da nema lekara i da nema mogućnosti da pozove da neko kod njega dođe. To neće niko shvatiti! Niko!". Naveo je da je Jovanka Broz jednom prilikom pred njim, Bilićem i Ljubičićem rekla: "Ne bi Tito bio ono što jeste da nema mene". Na komentar Vladimira Bakarića da bi hteo znati "da li bi Tito od nas tražio podršku da se razvede ili u to još nije siguran, jer on je tu reč i sam upotrebio nekoliko puta", Dolanc je rekao da je i njemu to Predsednik republike rekao četiri-pet puta. Vladimir Bakarić je to potvrdio, rekavši "i meni". Dolanc je naveo da mu je drug Tito to rekao na Brionima uoči dolaska Janoša Kadara u posetu, kao i da mu je dalje rekao da Jovanka ne dozvoljava ni jednom unuku, ni sinu, niti ikome da dođe u kuću, da je novac svojoj deci i unucima davao preko Miškovića, a kasnije preko Milke Planinc.

Na kraju sednice, Izvršni biro Predsedništva SKJ je prihvatio izveštaj Komisije SKJ i usvojio predloge koje je Komisija dala. Zaključeno je da svi članovi Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, kao i drugovi Edvard Kardelj, Vladimir Bakarić, Mitja Ribičić, Džemal Bijedić i Nikola Ljubičić odu narednog dana (8. marta 1974. godine) kod Predsednika SKJ i da ga upoznaju sa razgovorom na sednici i zaključcima koje je Izvršni biro Predsedništva SKJ usvojio, kao i da mu predlože odluke koje on treba da donese.

(Kurir.rs/Express.hr)

Foto Printscreen Twitter