TITO JE OVOJ ŽENI APSOLUTNO VEROVAO: Broz je partijsko blago skrivao kod jedne Zagrepčanke!

Krista Đorđević bila je rođena 1892. godine u Zagrebu, uglednoj i bogatoj porodici Šumanović.

Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca preselili u Beograd gde je njen suprug 1920. godine osnovao Medicinski fakultet. Zbog svog obrazovanja i poznavanja nekoliko svetskih jezika, postala je dvorska dama kraljice Marije Karađorđević. Tokom dvadesetih i tridesetih godina pomagala je siromašnim studentima, a posebno posle smrti supruga 1936. godine.

Krista osniva umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu, koji i danas služi kao centar umetničkih udruženja Srbije. Upravo zbog svog dobrotvornog rada, ostvarila je dobre odnose s mladim komunistima i funkcionerima tada zabranjene Komunističke partije Jugoslavije. Posebno se isticalo njeno prijateljstvo sa Ivom Lolom Ribarom.

Priča se da je u njenom stanu u Beogradu boravio čak i Josip Broz Tito, ali ona nije znala ko je on sve dok ga 1942. godine nije videla na jednom plakatu. Đorđevićeva je dušom i telom bila uz komuniste i izlagala se ogromnom riziku kada je, na primer, nosila novac i partijske pamflete u Pariz 1940. godine.

Krajem februara 1941. godine Tito koji je imao neograničeno poverenje u Kristu, predao joj veću količinu zlatnika na čuvanje. Zlatnike je, navodno, dobio od Kominterne za finansiranje Partije. Kuća joj je uništena u nacističkom bombardovanju Beograda - i tada je uništena kompletna komunistička radijska oprema, a i pomenuti zlatnici. Posle rata Krista je platila iskopavanje kuće i pronađen je deo zlatnika, koji su se rastopili i pretvorili u veliki grumen.

Pala je u četničko zarobljeništvo, ali je intervencijom jugoslavenske vlade u egzilu spasena sigurne smrti. Sredinom 1944, pred sam kraj rata, prebačena je na oslobođenu teritoriju, odakle je avionom prebačena u Bari na oporavak. Nekoliko meseci kasnije vratila se u oslobođeni Beograd, gde je ubrzo izabrana za prvu predsednicu Antifašističkog fronta žena Srbije.

Odmah posle rata postavljena je za jugoslavensku predstavnicu u novoosnovanoj Organizaciji ujedinjenih nacija. Umrla je 18. jula 1981. godine. Pisac Dobrica Ćosić napisao je u poglavlju knjige "Prijatelji" o Kristi: "U ratu ilegalska i partizanska saradnica, u miru pomajka, a svagda Gospođa".

Kurir.rs/Express.hr

Foto printscreen audioifotoarhiv.com, Profimedia

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Ko je zapravo bio Tito?