HRVATSKI NOVINAR OPLEO PO SUNARODNICIMA: Hrvati zgađeno stiskaju nos na cajke kao da se ne sećaju da su u subotu bili na koncertu Mitra Mirića gde su NJIHALI SISAMA I CEPALI ODEĆU!

Hrvatski publicista Ante Tomić opleo je po sunarodnicima zbog dvostrukog aršina prema srpskoj muzici.

Tomićev atorski tekst za Jutarnji list prenosimo, sa neznatnim skraćenjem.

"Hrvati, naravno, mrze turbofolk ili, kako ga posprdno zovu, cajke. Nadmoćno obrazovani, njegovanog ukusa, čvrsto ukorenjeni u srednjoevropskoj i mediteranskoj kulturi, sve goli akademik do akademika, namršte se na odurno istočnjačko lelekanje kao da je kogod prdnuo u prostoriji.

Muzika koju oni vole potpuno je drugačija. penzionisani general i višekratno odlikovani junak Ljubo Ćesić, recimo, obožava fri džez. I u ponoć i u podne, da se milion saksofona čuje, on bi uvek prepoznao onaj Orneta Kolemana. S druge strane, Đuri Glogoškom, stopostotnom ratnom invalidu, više je pri srcu lutnja.

“Svaka čast i operi i fri džezu”, kaže Glogoški, “ali kad je društvo, kad se skupimo mi branitelji, pa se i popije, nema, pajdo, do barokne glazbe.”

Ugledni se preduzetnik i hadezeovski zastupnik Franjo Lucić opet sasvim raspameti kad god čuje Gudački kvartet u E-molu Feliksa Mendelsona.

“Joooj, Felikse, đe me nađe!” zaviče on zadovoljno lepeći slinom sto evra na čelo violinisti, dok Josipu Rimac valja držati da krhotinom čaše ne raseče vitalne krvne sudove kad zapjeva Žak Brel.

Preseravaju se tako zemljaci u smrtnoj stravi da ne bi ko pomislio da su Srbi, pretvarajući se kako slušaju sve čudniju muziku, Žaka Houdeka i Franku Batelić, beskrvni domaći dens, slaboumni fank, sladunjave slavonske tamburice ili čak pseudotradicijsko dalmatinsko tuljenje Tomislava Bralića i klape Intrade, ali onda padne noć i oni se iskradu iz postelje i odu u nekakav neožbukani pajzl na periferiji, nadomak šuma i oranica, gde se predaju svom mračnom užitku.

Sladostrasno ciče, podvriskuju, šire ruke, cepaju odeću i njišu sisama na turbofolk.

Decenijama u narodu živi to licemjerje.

Zgađeno stiskaju nos na cajke kao da se ne sećaju gde su u subotu bili, kao da su nekako u snu, mesečareći u pidžami završili na koncertu Mitra Mirića, zajedno s desetak hiljada drugih, redom valjanih Hrvata i katolika.

Opazili ste možda, isti su na koncertu Mitru Miriću i na misi za godišnjicu ukazanja u Međugorju. Svi branitelji, invalidi i udovice, hadezeovci, pravaši, ustaše, domobrani, sveštenici i časne sestre idu na cajke i svi glume da jedni druge tamo ne vide.

Pojavio se nedavno u Hrvatskoj radio koji emituje isključivo prezrenu srpsku muziku, a domoljubi su se uznemirili kao pilići od jastreba, premda nije jasno zašto se to doživljava opasnim?

Kraj stotina stanica s kojih dvadeset četiri sata na dan, sedam dana u nedelji bubnjaju hardkor pank, det metal, spid metal, pauer pop, elektro pop, garažni rok, teks meks, latino, kantri, amerikana, bluz, soul, hip-hop, disko, dens, tehno, valceri, austrijske polke, italijanske kancone, španske šansone i tužne ruske balade, kako bi jedan mali radio sa srpskim cajkama mogao okaljati našu takozvanu kulturu?

Ako vas neka muzika ne zanima, ona se može sasvim dobro ignorisati.

Uverio sam se u bezbroj prilika.

Premda neumereno volim muziku, o turbofolku ne znam baš ništa. I ne kažem to da bih se hvalio, već kao činjenicu. Ponekad bi mi u beogradskim taksijima ili iz nekog tranzistora na Kalenića pijaci došao zanimljiv isečak neke pesme i pomislio kako bi svakako vredelo jednom posvetiti pozornost takvoj čulnoj, besramnoj pučkoj umetnosti, ali sve je bilo džaba.

Već desetak metara dalje nisam se sećao ni ritma ni melodije. Znam svaki stih koji je Bob Dilan ikad snimio, ali Milu Kitića, Cecu Ražnatović ili Seku Aleksić ne bih mogao citirati ni da mi prislonite pištolj na slepoočnicu.

To postoji negde kraj mene i ni na koji način me ne ugrožava. Muzika vas zaista može uznemiriti samo ako vas nekako dira. Kao što se lečenim alkoholičarima osuše usta kad opaze bocu vinjaka prave Hrvate izluđuje da im se turbofolk sviđa, a ne bi im se smeo sviđati.

I onda žive u laži, umesto da opušteno uživaju u muzici i sebi pošteno priznaju da su Srbi.

Kurir.rs/Jutarnji/Ante Tomić/Foto: Youtube