Na današnji dan pre tačno 76 godina smaknuta su dvojica istaknutih antifašista, a zbog načina na koji su ih okupatori pogubili i svega što su uradili pred smrt postali su heroji narodnooslobodilačke borbe naroda Jugoslavije.

Stjepan Stevan Filipović rođen je u Opuzenu, a sa porodicom se uoči Drugog svetskog rata dosta selio, da bi se na kraju skrasili u Kragujevcu. Tu je i prvi put uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora zbog svojih aktivnosti u radničkom pokretu. Komunističkoj partiji se pridružio 1940. godine, a rat u Jugoslaviji je godinu potom dočekao u Valjevu.

Ubrzo se pridružio partizanima, a krajem 1941. su ga zarobili četnici i predali Gestapu. Nemci su ga ispitivali u Beogradu, a kako nisu uspeli u svom naumu, Filipovića su vratili u Valjevo gde je odlukom nemačkog vojnog suda osuđen na smrt vešanjem. Obešen je na 22. maja 1942. godine, a neposredno pre pogubljenja, pred masom koja je dovedena da gleda javno pogubljenje, glasno uzviknuo: "Smrt fašizmu, sloboda narodu" .

stevan.jpg
Foto: Printscreen Wikipedia

Obešen je 15 minuta pre nego što je bilo predviđeno, a zauvek će se pamtiti fotografija snimljena uoči vešanja na kojoj je Filipović visoko podigao ruke sa stisnutim pesnicama. Njegovo telo je ostavljeno još nekoliko dana da visi, a potom je odneseno u nepoznatom pravcu i do danas se ne zna gde je sahranjen.

Filipoviću u čast je podignuto nekoliko spomenika. Onaj u rodnom Opuzenu je 1991. godine miniran, a do danas nije obnovljen. Za razliku od Hrvatske, koja ga se očigledno stidi, svet slavi Stjepana Filipovića čija fotografija stoji na samom ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija.

rade-koncar.jpg
Foto: Printscreen Wikipedia

Na isti dan, ali u Šibeniku, streljan je i Rade Končar, još jedan heroj antifašističke borbe. Posle okupacije Jugoslavije organizovao je ustanak protiv ustaša, nacista i fašista, a učestvovao je i u nekoliko oružanih akcija partizana.

U novembru 1941. godine uhapsili su ga Italijani, ali je uprkos mučenju odbio da otkrije svoj identitet. Uz pomoć ustaša Italijani su ipak otkrili o kome se radi, a odlukom italijanskog suda za Dalmaciju osuđen je na smrtnu kaznu.

rad.jpg
Foto: Printscreen Wikipedia

Kada su ga pitali da li želi li tražiti pomilovanje, odgovorio je: “Ne tražim milost, niti bih vam je dao”.

Streljan je u Šibeniku, 22. maja 1942., sa 25 drugih antifašista. I on je ubrzo postao jedna od najvećih partizanskih ikona, a prvi je dobio titulu narodnog heroja Jugoslavije.

Kurir.rs/Net.hr

Foto printscreen Wikipedia