SVE CRNJI PODACI: Za 10 godina u Hrvatskoj nestao grad veći od Splita

U odnosu na 2008. godinu, kada je Hrvatska imala 4,3 miliona u deset godina, do kraja 2017. taj broj smanjio se za 204,3 tisuće stanovnika, objavio je Državni zavod za statistiku.

Godine 2003. broj živorođenih prvi put je pao ispod 40.000, da bi se u 2017. sveo na njih 36.600.

Podigla se i starosna granica roditelja: dok je u 1990. prvorotka u proseku imala 24,3 godine, do 2017. granica se povećala za 4,6 godina.

Ono što daje jasnu sliku o negativnim demografskim promjenama jesu podaci o prirodnom priraštaju, koji potvrđuju da se poslednjih 20 godina ukupni broj stanovnika RH smanjuje. Negativni prirodni priraštaj veći od 10.000 prvi put je zabeležen 2002., a 2017. zabeležen je najnegativniji prirodni priraštaj u posmatranom periodu.

Prošle godine venčalo se 20.310 parova. Od toga je 51,6 odsto verskih brakova, a 48,4 odsto građanskih. Iako se negativni trend sklapanja brakova poslednjih godina menja, nevesta i mladoženja sve stariji stupaju u brak. Mladi se sve kasnije osamostaljuju, a jedan broj živi u vanbračnim zajednicama.

Već tradicionalno, muškarci ulaze u brak stariji od žena. Prosečni mladoženja prošle godine imao je 31,3 godine, za 4,3 odsto više nego 1990, a mlada 28,6 godina, to jest za 5,3 godine više.

U 2017. razvedeno je ukupno 6.265 brakova, što je manje za 11 odsto u odnosu na lani. Prosečno trajanje razvedenog braka bilo je 14,7 godina.

Zabeležen je i porast doseljenog i odseljenog stanovništva.

Kurir.rs/24sata.hr

Foto: Shutterstock/Ilustracija