EGZODUS RADNIKA NA ZAPAD PRETIO DA UNIŠTI HRVATSKI TURIZAM: Onda su SRBI ušli u priču i spasli ga, a usput i DOBRO ZARADILI

Egzodus ljudi iz Hrvatske u zapadnu Evropu doveo je do velikog nedostatka radne snage, posebno u turizmu i otvorio vrata za novi pad nezaposlenih u Srbiji. Još uoči sezone brojni su ugostitelji i hotelijeri sa Jadrana upozoravali da ne mogu naći potrebne radnike, čime i sezona, a Hrvatska mnogo zavisi od turizma, dolazi u pitanje. Na obali nisu bila retka upozorenja gostima da po piće moraju sami doći na šank, jer "nema dovoljno radnika". Hotelijeri i ugostitelji su čak i podizali plate, ali sve im to nije puno koristilo, jer radnika nema.

Naravno, poslodavci i tu gledaju da li je domaći ili gastarbajter. Ali, ovih prvih slabo ima, pokupili, što bi rekli u Dalmaciji "pinkle", i otišli iz najmlađe članice u etablirane zemlje Evropske unije, u kojima je zarada daleko veća. I tako se priključili armiji, koliko je to kod nas poznato, onih koji ekonomski iseljenički napuštaju državu, privremeno ili stalno... Kako ko.

Tako su, odlukom hrvatske vlade, sada poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu pozvali susede u pomoć, s odobrenim kvotama zvaničnog Zagreba za uvoz radne snage iz inostranstva. U našim agencijama za zapošljavanje kažu da preduzetnici u Hrvatskoj pritiskaju svoju vladu da donese odluku da neograničen broj srpskih državljana može da dođe u sezoni. Po nekim podacima iz Srbije, radnu dozvolu je na početku ove sezone moglo da dobije 5.000 ljudi. Koliko je "onih drugih" za sada je nepoznanica. Sve u svemu, naši građani od ove godine puno lakše konkurišu za sezonski posao i nije im kao ranije potreban za to hrvatski ili neki od pasoša EU.

Po procenama agencija za zapošljavanje, iz Srbije je na hrvatsko primorje do ove sezone odlazilo da radi nekoliko hiljada ljudi, a ova je probila sve plafone letnjih seoba "trbuhom za hlebom".

Na Jadran su da zarade pohrlili iz svih krajeva, od Velikog Gradišta do Vranja i gore od Beograda do Sombora i Kule... U Ćupriji nam kažu, kako da ne idu kada je 10.000 dinara plata na trafici u ovom gradiću, a radnici su zadovoljni ako su na minimalcu, dakle 200 evra ili oko 24.000 dinara. Mnogi ovde sanjaju da zarade švajcarskih 300 franaka. Ali, lakše je do hrvatske kune, "pretopljene" u evriće.

Tako je mislio i Milan, 30-godišnji mladić iz Bajine Bašte, pa ovo leto, umesto kao turista, provodi radeći, i to na hrvatskom delu Jadrana. Preciznije, u Puli, u kojoj je zaposlen kao konobar u piceriji Tivoli na severnom ulazu u najveći grad u Istri.

"Uslovi rada su dobri. Plata mi je oko 1.000 evra i imam regulisan status, budući da sam dobio radnu dozvolu. Prekovremeni radni sati su mi plaćeni, a gazda se pobrinuo i za smeštaj i hranu. Sve u svemu, zadovoljan sam", rekao je Milan.

Po struci je konobar, a iza njega je radno iskustvo na beogradskim splavovima. Kao i mnogi drugi srpski državljani, na sezonski rad u Hrvatskoj odlučio se zbog viših plata nego u matičnoj zemlji: taj će mu novac dobro doći da reši finansijske probleme.

"Plate u Hrvatskoj su ipak više, ali i naradimo se, jer je sezona u punom jeku i puno je gostiju. U Puli boravim od maja i ostaću do septembra", ističe Milan.

Iako mu na rad otpada najveći deo dana, ostane mu i malo slobodnog vremena. Naravno, slobodne sate uglavnom koristi kako bi se okupao na nekoj od pulskih plaža, ali i razgledao grad.

"Pula je prekrasan grad, u njemu se stalno nešto događa. Imam vremena i za kupanje. A ljudi, kako domaći, tako i stranci, jako su ljubazni prema nama. Nikakvih problema nije bilo", naglašava Milan, i to na dan kada je u pulskom Amfiteatru nastupao Bajaga sa svojim Instruktorima i to prvi put u 35 godina dugoj tradiciji benda. Među 5.000 ljudi koji su ga slušali" bilo je i naših turista, ali i gastića poput Milana.

Momak iz Bajine Bašte je zapravo samo jedan od nekoliko hiljada srpskih sezonaca koji ovo leto provode radeći na hrvatskom Jadranu. Tačan broj radnika iz Srbije još uvek je diskutabilan, jer poslednji zvanični podaci hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova se odnose na kraj prošle godine. Ali, uz one nezvanične iz naših agencija, i podaci iz MUP Hrvatske dovoljno govore sami za sebe o dinamici i rastu.

Naime, van sezone, krajem 2017. u Hrvatskoj je odobren privremeni boravak imalo 1.020 srpskih državljana, od čega je tri četvrtine, ili njih 767 u Hrvatskoj boravilo zbog rada. Godinu ranije, krajem 2016. godine, privremeni boravak u Hrvatskoj imalo je odobreno gotovo upola manje srpskih državljana, njih 600, od čega ih je 379 boravilo zbog rada. Brojke su potpunije kada se onima s odobrenim privremenim boravkom dodaju i srpski državljani sa stalnim boravkom u Hrvatskoj. Njih je krajem 2017. godine, prema podacima hrvatskog MUP, bilo 766, stotinjak manje nego krajem 2016. kada ih je bilo 898. Kako god, državljani Srbije poslednjih su godina izbili na drugo mesto građana "trećih zemalja", onih izvan EU, koji stalno ili privremeno žive i rade u Hrvatskoj: više je samo državljana Bosne i Hercegovine.

Već i zbog toga s nestrpljenjem se očekuju podaci za ovu godinu. Naime, hrvatska je vlada, na zahtev poslodavaca, odobrila dosad najveću kvotu za uvoz radne snage, pa je tako u 2018. godini planirano izdavanje ukupno 29.769 dozvola za rad i boravak stranaca u Hrvatskoj. Kada se tome pridoda i produženje postojećih radnih dozvola, onda ukupna kvota za zapošljavanje stranaca u Hrvatskoj, prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ), dostiže dosad nezamislivu brojku od 38.769 ljudi.

Sami poslodavci u Hrvatskoj nisu se pokazali sklonim da u većoj meri zapošljavati radnu snagu iz ostalih članica Unije, koju mogu razmerno lako uvesti. S jedne strane, kažu, velike su jezičke i kulturološke barijere, a s druge strane, hrvatske plate za te su radnike, s mogućim izuzetkom Rumuna i Bugara, uglavnom premale. U takvoj situaciji, logičan izlaz bio je posegnuti za radnom snagom iz Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana, iako se politika godinama tome protivila.

Moglo bi se, dakle, reći da su srpski sezonci, zajedno s onima iz drugih država Zapadnog Balkana, spasili ovogodišnju sezonu u Hrvatskoj. Taj će se proces, po svemu sudeći, nastaviti. Tako ugledni hrvatski ekonomist Damir Novotni smatra da je ovo čemu sada svedočimo tek početak većeg uvoza radne snage iz Srbije, kao i da će se taj proces narednih godina intenzivirati.

"Kod nas vlada konstantan nedostatak radne snage u turizmu, građevinarstvu i poljoprivredi, i Srbija je tu, zanemarimo li političke odnose, najbliži i najlogičniji izvor radne snage. U Srbiji su plate oko 50 posto niže od prosečne u Hrvatskoj, a nezaposlenost je velika. Naše tržište rada im je blizu, jezičke i kulturološke razlike su male. I dok većina Hrvata uglavnom odbija da radi za ovdašnju prosečnu platu, jer mnogo više može da zarade samo nekoliko stotina kilometara zapadnije, u Srbiji pristaju da rade za plate kakve su u Hrvatskoj", navodi Novotny.

Dodaje da je Hrvatskoj kao bazen radne snage iz Srbije posebno zanimljiva Vojvodina, pre svega zbog geografske blizine. Po njegovom mišljenju, kao i po oceni niza drugih stručnjaka, narednih godina može se očekivati rast uvoza radne snage iz Srbije u Hrvatsku.

"Hrvatsko i srpsko tržište rada prirodno će se povezat", zaključuje Novotny.

I podaci vodećih hrvatskih hotelskih kuća pokazuju da raste broj radnika iz Srbije u ovoj sezoni. Tako u rovinjskoj Maistri, delu Adris grupe, kažu da su ove godine angažovali 73 radnika iz Srbije i BiH, koji najčešće rade na poslovima konobara i kuvara.

"Vrlo smo zadovoljni njima, jer je uglavnom reč o radnicima koji su odgovorni i visoko motivisani za rad, kojima je u interesu da kroz posao u turizmu nauče nove veštine i znanja. Kao i svim ostalim sezonskim zaposlenicima, uz platu, u skladu s kolektivnim ugovorom, Maistra organizuje i plaća smeštaj, ukoliko im je potreban. Zaposlenici imaju pravo na dva topla obroka te na naknadu za prevoz na posao. Isplaćuju se i dodaci na platu, odnosno regres za godišnji odmor, božićnica, jubilarna nagrada i solidarna pomoć", kažu u Maistri.

Među sezoncima koji rade u Rovinju je i 34-ogodišnji Vlada iz Sremske Mitrovice, koji od aprila radi na održavanju higijene u jednom rovinjskom turističkom naselju. Vladi je ovo prvi boravak u Hrvatskoj, a na rad u nju došao je, kako sam kaže, da nešto zaradi i reši se dugova.

"Plata je veća nego u Srbiji, ali opet premala za posao sobara koji se obavlja. Mesečno dobijem 3.800 do 4.300 kuna (500 do 575 evra), u zavisnosti od broja radnih sati i slobodnih dana. Imamo plaćen smeštaj i dva obroka, a s okolinom nije bilo problema", navodi Vlada.

Ipak, upozorava i na probleme s kojima se suočavaju sezonski radnici. A oni nisu bezazleni.

"Ako si stranac, nemaš pravo na bolovanje: ako ga otvoriš, gubiš pravo na smeštaj i traže da se odmah iseliš. Generalno, jedno su nam pričali u Srbiji, a to nema puno veze sa stvarnošću. Ipak, većina nas je ovde zbog dugova i zbog toga pristajemo na slabije uslove rada", žali se Vlada.

Poseban problem za srpske sezonce može predstavljati Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kako se u Hrvatskoj službeno zove praznik kojim se slavi Oluja. Iako ni tih dana početkom avgusta srpski radnici uglavnom nemaju problema, Vlada kaže da su doživeli dobacivanja i vređanja od strane pojedinih hrvatskih radnika. Ali, uglavnom je reč o radnicima koji ne rade s njima, pa takve ispade ignorišu.

"Na to ne obraćamo pažnju", dodaje ovaj Mitrovčanin na radu u Rovinju, nekada zvanim srpskim gradom na Jadranu. Srbi su tu masovno letovali, imali kuće...

Iako je hrvatska vlada aminovala "uvoz" oko 30.000 novih stranih radnika u ovoj godini, podaci MUP od 10. avgusta pokazuju da je nepopunjeno ostalo još nešto manje od 13.000 radnih mesta. Manjak radnika oseća se ne samo u turizmu, gde je prazno još 2.200 radnih mesta, već i u građevini, brodogradnji, saobraćaju, industriji i poljoprivredi, pa čak i u kulturi. Primera radi, kod suseda se još uvek traži čak i 12 baletskih umetnika i tri operska pevača, ali i 12 lekara, pet stomatologa i isto toliko farmaceuta, pa čak i pet instruktora pasa vodiča.

Vozači iz Srbije, o čemu smo pisali, našli su računicu i popunili jedan broj mesta, jer njihove hrvatske kolege odlaze u Nemačku, Austriju i druge zemlje EU, u kojima je ova struka višestruko bolje plaćena. Inače, "zasluge" za manjak radne snage deo hrvatske javnosti pripisuje samim poslodavcima, odnosno malim platama i lošem odnosu prema zaposlenima ranijih godina, posebno u vreme recesije, koja je u Hrvatskoj trajala punih šest godina.

Ali, valja reći kako plate u najmlađoj članici EU konstantno rastu, delom i zbog masovnog odlaska Hrvata na rad u inostranstvo, pa deo ekonomista već strahuje da bi rast zarada veći od produktivnosti mogao dodatno usporiti ionako slab ekonomski rast u Hrvatskoj.

Naši gastarbajteri na Jadranu kažu da najviše zarade konobari, ako se ne računaju kuvari koji su uvek i svuda dobro plaćeni, a u Hrvatskoj od 1.200 do 2.000 evra. Početna plata u restoranima ili hotelima za konobare je između 600 i 800 evra, smeštaj je gotovo uvek obezbeđen, kao i hrana, a od bakšiša može da se zaradi još jedna plata mesečno.

Smene su često dvokratne, konobari rade 12, a nekad i 14 sati i to do kasno u noć. Slobodan je uglavnom jedan dan u nedelji, a najbolji bakšiš je u diskotekama i restoranima. U pet meseci sezone, od maja do oktobra, sagovornici donesu kući u Srbiju oko 5.000 evra.

Inače, prema podacima DZS, prosečna neto plata u Hrvatskoj u maju je iznosila 6.352 kune, što je oko 850 evra i vrlo jasno govori gde smo mi u odnosu na suseda. Kada se taj iznos uporedi s platama radnika u drugim novim članicama EU, on nije mali, ali valja voditi računa da su i troškovi života u Hrvatskoj veliki, odnosno da su cene u njoj vrlo blizu onih u dosta razvijenijim zemljama.

Kurir.rs/Nova Ekonomija

Foto: Beta/AP