JEZIVA ISPOVEST MAJKE KOJA ODBIJA HEMOTERAPIJU ZA ĆERKU: Lana je nepokretna, ne može da jede ni pije, ne može ništa, sve je boli... Ne daju mi da je vodim u inostranstvo! (VIDEO)

ZAGREB - Posle trećeg ciklusa hemoterapije kom je podvrgnuta njena ćerka Lana (10), Marijana Prpić se suprotstavila lekarima. Prestala je da veruje onima koji leče njeno dete. Sve to je iz svog bolničkog kreveta posmatrala Lana, čije je lečenje od raka kostiju prošle nedelje bilo glavna nacionalna tema.

"Moja Lana je sve to videla na televizoru i plakala. Psiholozi su joj objašnjavali da ne gleda", rekla je Marijana Prpić za emisiju Provjereno Nove TV. Još letos činilo se da će ovo biti još jedna u nizu humanitarnih akcija za lečenje. Kada je apel za pomoć objavio Dejan Lovren, u vrlo kratkom roku prikupljeno je 900.000 kuna (oko 130.000 evra).

Međutim u pozadini akcije vodila se borba lekara i majke oko metoda lečenja. Majka se protivi hemoterapiji, koju su, joj u skladu s protokolu, odredili lekari.

Majka se protivi kemoterapiji, koju su, sukladno protokolu, odredili liječnici. Do pre tri meseca lana se veselila odlasku na igru sa svojim prijateljicama. Danas je sretna što je bolnički krevet zamenila svojim. U bolnicu je ušetala, a vratila se sa protezom na nozi.

U julu ove godine ovakvu situaciju nitko nije mogao ni da zamisli. Devojčica se tokom letovanja žalila na bol u nozi, pa su je roditelji odlučili odvesti u Šibenik na pregled. Dežurna lekarka posumnjala je da joj je pukao mišić. Posle rendgena usledio je šok. Lekari su ih bez objašnjenja hitno poslali u Zagreb u Kliniku za dečje bolesti Klaićeva, a na otpusnom listu je pisalo ''zloćudna izraslina na dugoj kosti''. Posle povratka kući devojčici je dijagnostikovan osteosarkom (rak kostiju). Već posle nedelju dana započele su hemoterapije.

"Dete je izolovano preko noći od prijatelja, od svega. Naravno da ne može dobro da se oseća. Mislim da je za roditelje najgore to odeljenje. Mislim da ne postoji gore. Dođeš i niko ni ne objašnjava kako treba. Idemo, samo dajemo. Ne znaš ni što ni kako. Ne daju ti mnogo opcija, ne objašnjavaju ti", kaže Marijana Prpić za Provjereno.

Najteže im je bilo kako da desetogodišnjakinji objasne šta je rak, šta ih sve čeka i sa čime sve će morati da se bore. Devojčica je, kaže njena majka, najteže primila opadanje kose. Bolest je napredovala i metastaze su se pojavile na ramenu.

"Posle prvog ciklusa njoj je natekla noga. Sad je još veća. To je ogromno. Onda se desio lom noge. Dete je ostalo u krevetu, nepokretno u pelenama. Počela je da joj opada kosica i sve ostalo. Drugi ciklus, treći ciklus. Ništa se u tome svemu nije dobro dešavalo. Evo, i četvrti je ciklus dobila", rekla je Prpićeva.

"To je dovelo do toga da je posle dva meseca dete u krevetu. To je prva stvar, što je ona nepokretna. To je broj jedan. Broj dva, što je još gore. Noga je ogromna. Njoj je loše. Ona danima ne jede. Ne može da pije. Ne može da jede. Ne može ništa. Sve je boli", dodaje očajna majka.

Marijana je tada odlučila da se Lana više neće lečiti hemoterapijom. Počela je da sumnja. "Hemoterapija po meni nekome uspe, ali većini ne. Jer ja i dalje tvrdim da to nije lek. Po svom sastavu koji ima, to nije lek", smatra ona.

Bolnica, međutim, koristi zakonsku mogućnost i uprkos majčinom protivljenju nastavlja lečenje.

"Zakon izričito kaže da ne može da se odgodi medicinska pomoć i briga u slučajevima kada priroda bolesti direktno ugrožava život i zdravlje ili bi dovelo do teških i trajnih posledica na zdravlje pacijenta. U ovom konkretnom slučaju to je upravo bilo tako. Prekid lečenja i priroda bolesti kod maloletne pacijentkinje bilo bi pogubno za nju", objašnjava direktor bolnice Goran Roić.

Pre tri godine roditelji devetogodišnjaka s non-Hodgkinovim limfomom u Rijeci su odbili lečenje hemoterapijom. Dečaka su odveli kući posle samo nedelju dana u bolnici. Preminuo je ubrzo. U ovom slučaju razlika je što majka želi da nastavi s lečenjem u inostranstvu. Opcije su Turska i Nemačka.

"Iz klinike Acibadem u Istanbulu stiglo nam je mišljenje da dete bude prevezeno i da odmah ide operacija noge. Onda sam išla u Minhen, kod profesora Dura. On mi je rekao da ga više brine rame jer se pokazalo na prvom snimanju da ona ima metastazu i u ramenu. Dva meseca to rame nitko u Zagrebu nije pregledao", kaže marijana.

Majka insistira na odlasku, a bolnica na ostanku. Postavlja se pitanje: Čija je zadnja? Pitanje o tome ko odlučuje o nastavku lečenja podelilo je javnost. Majka tvrdi da bolnica iz samo sebi poznatih razloga opstruira davanje drugog mišljenja jer, kaže, ne želi da preda kompletnu dokumentaciju o bolesti. Bolnica tvrdi da nalaze uvek i svi mogu da dobiju.

"Meni ništa nitko nije objašnjavao. Ni šta joj dajem, ni koliko dajem. Ja tražim papire, hoću da je šaljem dalje. 'Ne možete da dobijete dokumentaciju , to je bolničko vlasništvo', kažu. Imam pravo da tražim mišljenje od drugih lekara. Ako meni pet lekara kaže: 'Slušajte, protokol je taj i taj..', ja nemam šta nego se poklopiti ušima, sesti i prihvatiti to", kaže Prpić.

Majka na svoju ruku dete može da odvede, ali ako lekari procene da bi prevozom zdravlje bilo ugroženo, reskira čak i krivično gonjenje. U tom slučaju morao bi da interveniše i Centar za socijalnu zaštitu. "Centar prati, ali sluša lekare. Najbitnije je ono šta odluči onkološki konzilijum", ističe direktor zagrebačkog Centra Brozić Perić. Majka i dalje insistira na odlasku u inostranstvo.

Kurir.rs/Dnevnik.hr

Foto printscreen Facebook