Višnja Drmić (50) iz Šibenika spakovala je kofere i otišla u Veliku Britaniju, gde sa decom namerava da provede ostatak života.

"Kada se sa 50 godina odlučte na takav korak, onda je sigurno da za to imate dobar razlog. Majka sam tri ćerke, najstarija ima 32 i udata je. Druge dve se još školuju, jedna je na fakultetu, a druga u srednjoj, maturantkinja. Kako se obe školuju u Splitu, to je zahtevalo ne samo odvojen život nego i dobru financijsku konstrukciju", kaže za Slobodnu Dalmaciju Višnja Drmić.

Kaže da je morala da radi tri posla da bi školovala ćerke i da je tako izdržal tri godine. Najstarija ćerka je pomagala u porodičnom biznisu. Predano su učile, a leti radile. Srednja ćerka je čak i konobarisala i tokom studija. Početkom četvrte, poslednje godine školovanja, Višnja je, kaže, pokušala da napravi financijski plan za čitavu godinu. Tada je, kako kaže, savladao očaj. Njihov mali biznis, s obzirom na prihode, nije bio dovoljan za sve njih. Shvatila je da bez obzira na trud, ne bi uspele da preživi u Hrvatskoj. Kada je ćerka primljena na Britanski univerzitet pala je konačna odluka.

"Nakon što sam se isplakala od sreće, pročitala sam ga opet. To pismo i način na koji su se oni obraćali mom detetu, bio je fascinantan. Pomislila sam da je država sa takvim šansama, sa takvim poštovanjem prema obrazovanju, mladim ljudima i talentu, mesto gde sam možda trebala da živim. To je bilo to. A ostalo se samo od sebe složilo", kaže Višnja.

Prošla je stručno obrazovanje za negovateljicu i položila ispit kako bi dobila sertifikat. U Britaniji je potražnja negovateljica, ali je sistem drugačiji.

vii.jpg
Foto: Printscreen Facebook

"Negovatelji nisu medicinska pomoć već pomoć pri svakodnevnom životu. To nije moje zanimanje, ali shvativši da je edukacija kvalitetna i da u tom poslu nema puno troškova jer živite kod klijenta, osiguran vam je smeštaj i hrana, odlučila sam se na taj korak", rekla Drmićeva.

"Sada znam da sam došla sa mnogo predrasuda. Hrana je ista, cena, čak i jeftinija nego u Hrvatskoj. Ponuda velika. Ako kuvate sami, u svom stanu, manje potrošite nego u Hrvatskoj. Stanovi jesu skupi, ali u manjim gradovima cene su niže. Jedan naš momak iz Zagreba je iznajmio celu kuću sa cimerkom za 1.200 funti, a on zarađuju 4.000 funti. Mislim da je odnos jasan", otkriva.

Dodaje da su restorani, kafići, pabovi i dodatni sadržaji skupi. Ali ako osoba zarađuje 2.000 funti, može da priuštiti povremeno i odlazak u restoran - na dnevnoj bazi u takvim restoranima pristojan ručak košta 10-15 funti, večera 15-20 funti. U pabu je pivo 3-10 funti. Višnja kaže da su joj osim financijske nesigurnosti, u Hrvatskoj smetale još neke stvari.

"Mržnja, rasizam, primitivizam, nasilje, netolerancija, korupcija, nepotizam, osuđivanje drukčijih i slabijih, institucije koje ne rade svoj posao, nepravda, kvazi preduzetnici, visoka davanja, male plate, truli sistem, politički usmerene institucije, manjak građanske hrabrosti, intelektualci u svojoj zoni komfora, netolerantni akademici, siromaštvo, turizam baziran na prevari, lažne vesti... jesam li nešto zaboravila?", kaže na kraju Višnja Drmić koja nema namere da se vraća u Hrvatsku.

Kurir.rs/Slobodna dalmacija

Foto prinscreen Facebook