SIN MIRA BAREŠIĆA, UBICE AMBASADORA SFRJ, PRVI PUT U JAVNOSTI: Evo šta kaže o ubistvu koje je potreslo SFRJ i očevoj vezi sa ustašama

Ivan Viktor Barešić, sin kontroverznog Mira Barešića, po prvi put u životu se oglasio povodom aktuelne političke situacije u Hrvatskoj ali i ubistva svog oca.

Nakon 28 godina od pogibije oca, Ivan Viktor kaže da se u Hrvatskoj nije ništa promenilo proteklih 30 godina pa je odlučio da se politički aktivira.

On je odlučio da se aktivira i u politici, ali za razliku od svog oca desničara, mlađi Barešić je skloniji Ivanu Pernaru koji je levičar. Zbog toga je čak izdao i proglas gde je pozvao Hrvate da glasaju za njega.

"Do sada nisam istupao u javnosti, ali sada sam postao otac i shvatio sam da se nešto mora učiniti. Da žrtva mog oca ne bude uzaludna, da se nešto mora promeniti jer se 30 godina ništa promenilo nije. Zbog toga sam se odlučio i da politički aktiviram, priključio sam se Stranci Ivana Pernara (SIP) i biću njihov kandidat na parlamentarnim izborima", kaže na početku prvog razgovora za medije.

Intervju prenosimo u celosti:

Kako ste se odlučili za SIP? Vaš otac je bio izraziti desničar.

"Zato što je gospodin Pernar jedini protiv sistema koji nas eksploatiše i uništava već 30 godina, protiv slanja naših vojnika u Avganistan. Ja sam jednog dana lajkovao njegov profil na Fejsbuku, a on mi je na to odgovorio. Sutradan smo se sastali, razgovarali i ja sam se odlučio da se politički aktiviram. Smatram da je Pernar izlaskom iz Živog zida pokazao da nije karijerista, nego idealista. Kao što je bio i moj otac.

Želite da kažete da je on poginuo za ideal slobodne i samostalne Hrvatske?

"On je poginuo za ideale za koje se valja boriti. Za slobodu i nezavisnost našeg naroda i države. Na sreću, sada više nije vreme rata, ali naša sloboda i samostalnost su podjednako ugrožene. Zato ne pozivam na "revoluciju" oružjem, nego sa hemijskom u rukama i razumom, da birači konačno naprave zaokret koji će zemlju odvesti u bolju budućnost. A to uključuje očuvanje kune, vraćanje naših vojnika na naše granice, povećanje njihovih plata, legalizaciju marihuane kojom bismo oživeli poljoprivredu po uzoru na Kanadu i Holandija...

Kad vam je otac poginuo, imali ste nešto više od tri godine. Sećate li ga se?

"Sećam se samo nekih slika iz detinjstva i njegovog lika. Jedna od tih epizoda je bila kad je nešto planuo na stariju sestru, a ja sam mu prišao i, da bih je obranio, udario sam ga u potkolenicu. Sva moja sećanja na oca uglavnom su maglovita, a najviše ga pamtim iz priča porodice i prijatelja.

Sigurno nije bilo lako odrastati u porodici čoveka kojeg su jedni smatrali teroristom i ubicom, a drugi rodoljubom i braniteljem Hrvatske?

"Otkad znam za sebe, ponosan sam na oca. Odgajan sam u hrišćanskom i rodoljubivom duhu, ali u porodici se nije moglo sakriti šta se dogodilo. Moja majka Slavica, inače sestrična izbornika Zlatka Dalića, preduzela je velike napore da mi kao deca donekle imamo normalno detinjstvo.

Po čemu pamtite oca iz tih porodičnih priča?

"Najprije ga pamtim kao sportistu, majstora tekvondoa, vojnika, profesionalca i vedru osobu.

Šta znate o okolnostima očeve smrti u akciji na početku Domovinskog rata? Vaš stric Joško Barešić otvoreno tvrdi da je vaš otac ubijen sa leđa kao deo zavere Udbe?

"Očeva smrt za mene je još jako bolna. Zbog toga sam delom i danas ovde u Dragama i razgovaram prvi put za medije. Boli me što su mog oca izdali naši ljudi, što je Josip Perković, po svemu sudeći, organizovao ubistvo mog oca.

Jeste li ikad pokušali lično da otkrijete istinu o okolnostima očeve pogibije?

"Ja nisam, ali moj stric Joško i neki drugi ljudi su tražili da se sprovede službena istraga. Rezultat svega je na kraju isti: prava se istina ne zna. Skriva se, zadnjih 28 godina država i sve vlade štite počinitelje!

Zašto mislite da je u pitanju zavera pod zaštitom države?

"Prave počinitelje i nalogodavce ne žele da razotkriju jer bi se time razotkrila istina o nekim drugim stvarima, o nekim drugim politički motivisanim ubistvima imigranata, ali i otkrila pljačka u privatizaciji.

Šta vi danas mislite o svom ocu? Heroj ili zločinac?

"Za neke je bio terorista, za druge revolucionar. Tako će i ostati, iako ga je hrvatska država posthumno odlikovala najvišim priznanjima. Moj je otac bio rodoljub. Povezivali su ga s ekstremnom emigracijom i ustaštvom, ali on sa tim nikad nije imao veze. Ne samo zato što je rođen 1950., nego zato što sa ustaškim idejama i pokretom nije imao nikakve veze.

Ovde u Dragama svako vas prepoznaje, zaustavlja i rado s vama razgovara. Imate i dosta rodbine...

"U Dragama me vole zbog oca, ali, verujem, i zbog mene. U Pakoštanima sam sedam sezona radio kao konobar, s ovim sam ljudima delio i dobro i loše, pomagao im da gase požar... Ovde sam domaći. Inače živim u Zagrebu i radim u ZET-u kao kontrolor.

Zašto ste se odlučili na ovaj "revolucionarni proglas upućen borcima? Deluje kao ulazak u kampanju "Pernar za predsednika"?

– Proglas sam osmislio kao otac, građanin, sin i suvlasnik ove države u delu 1/4.000.000. Ja sam nacionalista, volim svoj narod i nisam zbog toga fašista, a HDZ nema monopol na rodoljublje. To ljudi trebaju da shvate. Da država treba da radi za interese građana, a ne da bude alat za bogaćenje pojedinaca. Znate, nikada dosad nisam išao na izbore, pustio sam da većina mog naroda odlučuje. A onda sam shvatio da na izbore ne izlazi većina, nego manjina, i da nam oni kroje sudbinu. Došlo je vreme da tome kažemo – dosta!

Kako gledate na očevo učestvovanje u Rolovićevom ubstvu?

"Mislim da je bio prisiljen tako da reaguje. Moj otac nije bio u toj akciji s namerom da ikoga ubije, čak nije imao pištolj. Oni su hteli da otmu tog čoveka, ali došlo je do međusobnog guranja i Rolovićev pištolj je opalio nekoliko puta. Smatram da ga je moj otac upucao u samoobrani.

Osuđujete li danas tu akciju svog oca?

"Bog je tu da sudi, a ne ja. Moj otac je zbog toga što je napravio bio 11 godina u zatvoru, deo tog duga je vratio".

(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija/Foto: Printscreen Facebook)