SMUČIO IM SE: GENERAL totalno pukao u Hrvatskoj! Za 2 dana u Zagrebu ga gledalo samo 20 ljudi!

Nakon premijere na Pulskom festivalu, gde je dobio utešne nagrade za sporedne uloge i specijalne efekte, film "General" Antuna Vrdoljaka, o životnom putu generala Ante Gotovine, a drugog dana prikazivanja u jednoj zagrebačoj bioskopskoj dvorani uspeo je da privuče jedva 20-ak gledalaca, piše Portal Novosti.

Dramaturgija, dodaje se, kao da je vođena težim oblikom poremećaja pažnje: likovi nasumično iskaču pa netragom nestaju, glas pripovedača iz offa uvodi u radnju da bi zaćutao sve do završnih scena, dijalozi se nižu kao loša zamena za Vrdoljakove istorijsko-političke monologe.

"Glumci na platnu proživljavaju trenutke velike sreće, duboke tuge i snažnih strasti, ali nije posve jasno zašto: prava šteta što na filmskim festivalima ne postoji nešto poput nagrade za specijalne afekte. Životni put Ante Gotovine pritom je, kao što su kritičari već istaki, pažljivo očišćen od svega onoga što se ne uklapa u sliku bezgrešnog nacionalnog sveca", navode Novosti.

Nema tu, dodaje se, kriminalnih pariskih godina, nema razrađenih porodičnih odnosa, a njegova ljubavnica - i naša poznata novinarka - s generalom je, ako smo dobro shvatili, zatrudnela tehnikom romantičnog poljupca.

Potpuno je, naravno, izbrisana i daleko najintrigantnija epizoda: četiri godine bega od haaškog suda, kada je čitava država bila talac njegovog skrivanja.

"Vrdoljakov Gotovina je, sve u svemu, plošna, falsifikovana i neuverljiva karikatura načelno interesantne ličnosti iz novije istorija: sasvim u skladu, uostalom, s mitom koji o njemu vlada. On je strog, ali pravedan. Ratnik, ali i patnik. Heroj, a ne begunac. Žanrovski gledano, ukratko, krećemo se zonom haagiografije", pišu Novosti.

Kako Gotovina, tako i domovina: zemlja nastala u ratu bez, navodi se, ijednog zločina s 'hrvatske strane, uz tek nekoliko usputnih ekscesa koji su brzo sankcionisani. Nema tu sistematske pljačke napuštenih kuća, nema logora, nema nijednog ozleđenog zarobljenika, piše ovaj hrvatski nedeljnik i dodaje da nema, naravno, ni grbova s prvim belim poljem, ni porušenih spomenika, ni ustaških obeležja: ironično, zastavu HOS-a s natpisom 'za dom spremni' vidimo samo nakratko, u završnim kadrovima, na dokumentarnom snimku zagrebačkog dočeka Gotovine nakon oslobađajuće haaške presude.

"Te dve tri sekunde neplaniranog prodora stvarnosti dovoljne su, ipak, da na brzinu poruše pomno konstruiranu filmsku kulisu", dodaje se.

A nema, kažu, šta Vrdoljak nije preduzeo da kulisu izgradi.

Lik generala Janka Bobetka angažovao je kao neku vrstu oficira za vezu s antifašističkom tradicijom: ovaj se priseća kako se nekad borio u partizanima, samo što su u njegovoj verziji hrvatski partizani postojali uglavnom kako bi odbranili lokalne Srbe od fašista, stoji dalje u analizi.

"Da bi im Srbi, evo, danas ovako vratili. A i ti hrvatski Srbi su, opet, delom amnestirani jer ih je zavela Miloševićeva politika, iako se ne propušta prilika da se naglasi koliko su se komunističkim sistemom okoristili", dodaje se i u

ukazuje da ovaj film zapravo sve vreme na dva razboja.

"Zadržao bi antifašističku partizansku tradiciju, ali tako da je podredi višim nacionalnim interesima. Prikazao bi ratnu pobedu, ali bez zločina. Želeo bi domoljublje devedesetih, samo bez ustaškog taloga. I valjda baš zato nikoga ne zanima", konstatuju Novosti i ističu da je "premekan za desnicu, nepodnošljivo licemeran za levicu, katastrofalno loš za sve one koji bi samo hteli da vide na ivici gledljivu ratnu epopeju".

U analizi se konstatuje da je Vrdoljakov film snimljen isključivo po meri ideološki kodirane i pažljivo sterilizovane službene hrvatske istine o ratu devedesetih.

"Natopljen lažima, na kraju nam - ako ništa drugo - barem jasno otkriva kakva je ta istina: ravna, neuverljiva i falsifikovana", zaključuju Novosti.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Printscreen YouTube/ŠIBaj TV)