Denis Periša (36) iz Šibenika, uskoro bi umesto karticama račune mogao da plaća prstom, odnosno, naslanjanjem ruke na POS uređaj.

On je, naime, u dnu palca ugradio čip koji će mu to omogućiti.

Reč je o uređaju veličine zrna pirinča, a njegova ugradnja trajala je pet minuta.

"Reč je o NFC uređaju, on je ‘piši-briši’ čip na koji se može staviti nekakav podatak i kasnije očitavati. Šta god se na njega instalira, on odgovara s informacijom. Trenutno nema ništa na njemu, ali čekam dogovor s bankom da mi odobre plaćanje pomoću njega. To ćemo prvo uraditi. Mislim da se ne kosi s nikakvim hrvatskim zakonima. Plaćanje zapravo ide preko posrednika, u mom slučaju preko Gugl peja. Kartice su kriptovane pa se novac ne može direktno skidati preko čipa, nego samo preko posrednika", objasnio je Periša.


Čip je kupio pre 7-8 meseci, ali mu je trebalo neko vreme da se odvaži i ugradi ga ispod kože.

profimedia0383337110.jpg
Profimedia 

"Ugradio sam ga kod hirurga u Zadru, ceo postupak je trajao pet minuta. Nije se ni on nikad susreo s ovakvim zahtevom. Do njega sam došao preko prijatelja koji mu nisu ništa rekli osim da želim da stavim implant. Kad sam došao do njega i kad je shvatio o čemu je reč, nije ni sam znao kako će to izvesti. Stoga smo zajedno gledali videe na internetu. Postupak je kao da vadiš krv, iako je malo šira injekcija. Čip uopšte ne osećam u ruci. Prvog dana, kad je prestalo delovanje lokalnog anestetika, osetio sam utrnulost, ali sutradan sam već na krovu stavljao kablove", objasnio je.

Kaže da ima i ljudi koji sami sebi ugrađuju male čipove, ali se on nije usudio.

"Inače, dok ga nisam ugradio nisam ni znao radi li to uopšte. Dobio sam taj paketić i hteo sam da ga testiram pre nego što ga stavim pod kožu. Raspakovao sam sterilnu iglu i hteo da stavim nešto na čip da vidim radi li to. Probao sam da ga naslonim na mobilni, ali kako je čip bio u zaštitnoj cevčici, signal se nije probio", kaže Periša dodajući kako je cena ovakvog čipa, male staklene kapsule, oko 1000 kuna (oko 135 evra). Preporuka je da se stavi na dno palca ili bočno na šaku kako bi kapsula bila sigurna", rekao je.

Objasnio je da ga je naručio preko stranice ‘Dangerous Things’ (Opasne stvari), ali sitiče da će njemu trebati još jedan.

"Ovaj drugi koji planiram da stavim je FRID i on se može isprogramirati da, primera radi, otključava i zaključava vrata", pojašnjava.

Njegova fascinacija računarima, tehnologijom i svetom interneta traje od sredine devedesetih, kad su se pojavili prvi kompjuteri.

Na pitanje šta su mu bližnji rekli za ugradnju čipa, odgovorio je: "Majka je znala da sam ‘vragolast’ čim sam se rodio. Na informaciju da ću ugraditi čip samo je zakolutala očima.

Periša umesto prvog hrvatskog kiborga preferira naziv biohaker, jer oni menjaju svoje telo kako bi postigli neku jednostavnost življenja.

Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Facebook/Printscreen