Širom Evrope je u srednjem veku, ali i kasnije, ubijeno na hiljade žena koje su bile optužene za veštičarenje. Kada je došlo vreme prosvetiteljstva, u Evropi je konačno prestala ta stravična praksa, ali ne i u Hrvatskoj, gde se nastavila sve do polovine 18. veka.

Iz istorijske dokumentacije jasno je da su “istražitelji veštica” žene mučili i ubijali u čudnovatim mašinama, uzimali im ogromne količine novca kako bi ih pustili iz tamnica.

Najpoznatija zagrebačka veštica, Magda Herucina Logomer, u 18. veku je teško mučena pod optužbom da se pretvarala u muvu kako bi nervirala komšije!


Metode poniženja, torture i ubijanja optuženih žena detaljno su opisane u kodeksu “Malleus Maleficarum”, (Veštičji malj) ili, doslovno prevedeno, “čekić za zlotvore”.

profimedia0341815700.jpg
Foto: Profimedia

Zlotvor je ovde sinonim za crnog maga, a to je u vizuri inkvizitora bio svaki optuženi veštac ili veštica. Reč je jednoj od prvih knjiga objavljenih Gutenbergovom štamparskom mašinom.

Zagrebačkim vešticama su tako, po uputstvima iz knjize, stiskani i mrvljeni prsti na rukama, razbijane cevanice i listovi, rastezane su na mašini koja bi im prvo iščašila, a onda lomila sve zglobove. Nakon toga bi se prešlo na ubadanje kao metodu istraživanja: nesrećnicama bi obrijali celo telo, a zatim bi šilom tražili đavolje pečate. Kako su u vradžbinama jako važni i polni organi, njima su mučitelji posvećivali posebnu pažnju, pa bi u njih gurali oštre predmete, sve do potpunog sakaćenja. Na kraju sledi smrt - ako već ne bi podlegla povredama od razdiranja udova i organa, čekala bi je grozna smrt u vatri.

Izmučeno bi telo na taj način zadobilo svojevrstan spas od daljih bolova i poniženja koja se mogu uporediti samo s paklenim mukama, koje su u ovom slučaju propisane zakonom.

Mučenja veštica u Evropi uglavnom us vezana za 14, 15. i 16. vek. Kod Hrvata je ta pomama stigla kasnije, ali se zadržala - duže. Poslednji dokumentovani slučaj slamanja veštice pod mukama - uz prisustvo zakona - događa se u krajevima Hrvatske 50-ih godina 18. veka, u trenutku dok se zapadna Evropa uglavnom bavi naukom, istraživanjem sveta i počecima industrijske revolucije.

Poslednja veštica mučena na području Zagreba zvala se Herucina Magda Logomer i procesuirana je 1758. godine. Te je iste godine Ruđer Bošković objavio svoju atomsku teoriju “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in nalura existentium”, a Karl Lineus zasnovao zoološku nomenklaturu.


Ipak, svetlost napretka još nije stigla do strastvenih lovaca na veštice.


Ubili je jer je izlečila devojku od paralize

Ako je u Zagrebu zaista bilo veštičarenja, ono se sigurno odnosilo pre svega na danas toliko prošireno gatanje. Danas takve usluge pružaju stotine i hiljade “proroka i proročica” dostupnih na telefonima, a pre samo 250 godina takva je delatnost u gradu Zagrebu donosila užasnu smrt.

Druga najraširenija delatnost bila je lečenje biljem i prirodnim magnetizmom. Prirodni lekovi, međutim, smatrani su veštičarenjem, pa se i zbog njih moglo završiti u tamnici.


Taj slučaj je snašao Maricu Vugrinec Sajković. Ona je 1751. godine izdahnula pri torturi, a njen grozan zločin bilo je uspešno izlečenje jedne tinejdžerke iz Svete Helene od teškog oblika paralize.

Međutim, većina mučenih i spaljenih veštica na širem zagrebačkom području nije imalo veze s magijom i veštičarenjem, nego je bila reč o žrtvama ljudske zlobe, zavisti i ljubomore (suseda). Situacija koja je u Zagrebu naročito pogodovala takvom razvoju događaja je što su mnogi građani živeli u divljem braku što je uzrokovalo veliku nesigurnost takvih žena, koje su svaku opasnost za svoj dom i egzistencijalne sigurnosti mogle proglasiti - vračanjem.


Komšinica je optužila da se pretvorila u muvu

To je upravo već spomenuta Logomer, koju je njena komšinica Eva Oblačić optužila “pred svedocima da ju je uznemiravala dok je ova imala groznicu, leteći oko nje pretvorena u muvu“. Napola žena, napola muva, veštica Herucina je, izmučena i iscrpljena, nakon dolaska u Beč smeštena u kliniku i predana na proučavanje poznatom lekaru Van Svietenu. Da Herucinu barem donekle izleči od posledica tortura koje je preživela trebalo mu je dugo, pa je u opširnom izveštaju carici oštro osudio varvarsko mučenje i izneo analizu “besmislica i gluposti sudova u Hrvatskoj”.

Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Profimedia