TUĐMAN JE BIO OPSEDNUT FRANKOM: Zbog španskog diktatora planirao da ustaše i njihove žrtve sahrani zajedno!

Iako je bio prvi demokratski izabrani predsednik u istoriji Hrvatske, Franjo Tuđman nije krio svoje divljenje španskim fašističkim vladarom, generalom Franciskom Frankom. On je Franka smatrao "pomiriteljem", zanemarujući činjenicu da je kriv za brojne smrti i progon neistomišljenika.

U njenim kriptama se nalaze ostaci oko 34.000 vojnika, i sa fašističke i sa republikanske strane u Španskom građanskom ratu.

Tuđman je video sličnost s Hrvatskom, gde su se, kako je rekao nemačkom listu Tagescajtung, u julu 1990, „Hrvati borili za slobodu pod različitim zastavama“ tokom Drugog svetskog rata, kada su neki podržavali nacistički ustaški režim, a drugi podržavali komunističke partizane Josipa Broza Tita.

"Samo na osnovu ove vrste pomirenja može se stvoriti demokratsko društvo, u kojem više neće biti zaraćenih strana. Treba graditi spomenik svim žrtvama rata, i konačno bi trebalio da shvatimo da je sve to (sukob između ustaša i partizana) posledica istorijske situacije", dodao je Tuđman.

"Valje de los kaidos" je građen više od 18 godina, a završen je 1959. Može da se vidi sa preko 30 kilometara udaljenosti, sa krstom visokim 150 metara, koji se uzdigao nad bazilikom uklesanom u steni.

Pako Ferandis, španski antropolog koji je bio deo vladine komisije zadužene za izradu predloga za transformaciju spomenika, rekao je da turisti mogu da posete to mesto, a da ne dobiju „jasnu sliku ko je zapravo Franko“.

Turistički vodiči posetiocima kažu da je to spomenik pomirenju i fokusiraju se na estetiku lokacije. Ferandis tvrdi da, zbog svoje fašističke i militarističke simbolike, on ne može da deluje kao simbol pomirenja.

"Na krovu imate scenu iz građanskog rata i veoma je fašistička. Imate sjajna tela (vojnika); imate fašističku zastavu, Frankovu zastavu", rekao je on za BIRN.

Ferandis je takođe rekao da Franko nikada nije pominjao da je to spomenik pomirenja, mada je u najavi bilo da se na tom mestu mogu sahraniti "ljudi ubijeni na obe strane rata, pod uslovom da su Katolici ”. Franko nikada nije pokušao da stvori „model pomirenja“, tvrdio je Ferandis.

"Nije bilo pomirenja. Franko je bio veoma čvrst prema poraženima: nastavio je da ubija i posle rata. Bilo je puno ljudi koji su odlazili u koncentracione logore i zatvore ... Žene i deca (republikanci) su ponižavani javno", rekao je.

Nakon završetka rata 1995. godine, Tuđman je počeo aktivno da radi na pokretanju svog franko-nadahnutog modela pomirenja.

U govoru pred parlamentom početkom 1996. godine, Tuđman je predložio svoju ideju stvaranja „spomen-obeležja svim žrtvama rata u Hrvatskoj“ u Jasenovcu. U avgustu 1941. godine hrvatski fašistički ustaški pokret osnovao je svoj najveći koncentracioni logor u Jasenovcu, gde je do aprila 1945. godine ubijeno preko 83.000 Srba, Jevreja, Roma i antifašista.

Tuđman je predložio da ustaški vojnici, antifašistički partizani i sve civilne žrtve budu sahranjeni zajedno u Jasenovcu - ideja inspirisana Frankovim spomenikom. Tuđman je čak predložio da se tela jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, ustaškog vođe Ante Pavelića, kao i drugih istorijskih vođa i hrvatskih nacionalista sahranjenih van Hrvatske, vrate i sahrane u grobnicu u Jasenovcu. Marinko Čulić je 1996. napisao satirični članak pod naslovom „Kosti u mikseru“ za nedeljnik Feral Tribune.

"Da li bi oni bili pomešani u jednom grobu, ili jedni do drugih. To nikad nije precizno objašnjeno" rekao je Čulić, koji je sada novinar hrvatskih "Novosti" za BIRN.

"Iako žrtve Jasenovca nisu izričito pomenute, nema garancija da i one neće biti uključene", dodao je.

Tuđman je Franka video kao "uzor" pomirenja, rekao je Čulić.

"Čak je o sebi govorio kao o„ novom Franku“. Drugi su za Tuđmana skovali naziv „hrvatski Vašington", on ga nije sam koristio, već je o sebi govorio kao o "novom hrvatskom Franku". Bez ikakve uzdržanosti, u najpozitivnijem smislu, govoreći: „Ono što je Franko uradio je čudesno, a mi ćemo to ponoviti“, objasnio je.

Tuđmanova inicijativa naišla je na osudu, a Feral Tribu" je objavio niz satiričnih članaka pod nazivom "Jasenovac na sudu".

"Komunistički general (Tuđman) vratio se na vlast kao deklarisani sledbenik generala Franka, koji je umesto da kaže "Dobar dan" ili "Hvaljen Isus" imao običaj da pozdravlja ljude sa„ Viva la Muerte “( Živela smrt) i koji je u istom periodu dao (naređenje) da se ubiju, muče i proteraju svi koji se nisu slagali sa njegovim režimom, kako bi nesmetano pomešao kosti mrtvih falangista i republikanaca i tako održao mir u zemlji ", napisao je glavni urednik Viktor Ivančić Feral tribjuna.

Na međunarodnom nivou bile su oštre reakcije američkih, izraelskih i jevrejskih organizacija širom sveta na Tuđmanovu inicijativu. Tokom sastanka hrvatskog ministra spoljnih poslova Mate Granića, američki državni sekretar Voren Kristofer zahtevao je da Hrvatska odustane od ideje o stvaranju zajedničke grobnice za sve žrtve Drugog svetskog rata u Jasenovcu.

Ali nakon što je 1996. godine uveden zakon koje omogućava procesuiranje ljudi zbog vređanja visokih zvaničnika, državni tužilac je optužio Čulića i Ivančića za članke o Tuđmanu. Suđenje je počelo u junu 1996. na zagrebačkom opštinskom sudu. Slučaj je bio veoma praćen, sa prepunom sudnicom, a poznati advokati koji su branili Čulića i Ivančića radili su pro bono.

Sud je oslobodio Čulića i Ivančića u septembru 1996, pri čemu je sudija rekao da autori iznose lična mišljenja, koja se ne mogu definisati kao kleveta.

Ali u maju 1997. viši zagrebački županijski sud ukinuo je oslobađajuću presudu, pa je slučaj poslao na ponovno suđenje. Međutim, čitavo tužilaštvo je usporilo kako se pogoršavalo Tuđmanovo zdravlje, a slučaj je odložen u decembru 1997.

Tuđman je umro u decembru 1999, i to je bio kraj svega.

Idejom o kolektivnoj grobnici Tuđman je želeo da rehabilituje ustaški pokret, Čulić je tvrdio, da pokaže da se bori za Hrvatsku baš kao što su to radili komunistički partizani, "na isti način kao što je to Franko uradio u Španiji".

Prema Culiću, hrvatski predsednik je možda smatrao i da je Franko dobar uzor, jer je decenijama uspevao da opstane kao autoritarni vođa - kao da je i Tuđman mislio: "Ako je Franko to uradio, zašto ne bih mogao i ja?"

Kurir.rs/Balkan Insight Foto: Profimedia