KORONA MU JE POKAZALA KOLIKO MALO PRIJATELJA IMA: Hrvatski ugostitelj preživeo linč kada se otkrilo da je zaražen

Ugostitelj Goran Nedeljko postao je 100. osoba koja se u Hrvatskoj izlečila od virusa korona, ali će na njega reakcija ljudi, za koje je mislio da su mu prijatelji, ostaviti možda i gori utisak od opake bolesti.

"Nisam ni znao koliko malo zapravo prijatelja imam. Začudi tako nešto čoveka. Dok ste dobro, puno je ljudi uz vas, kad se razbolite, ostane ih malo. Oni s kojima ste bili svakodnevno kao da su se sakrili u mišju rupu, a javljaju se ljudi koje niste videli 20 godina. Jedni vas gadno iznenade, drugi lepo. Lista prijatelja drastično se smanjila, ali sve je to na kraju krajeva pozitivno. Svaka je škola dobra", govori Gogo, kako ga zovu svi koji ga poznaju

Ugostitelja poznaje mnogo ljudi, pa je i lista onih s kojima ubuduće, kaže, nema nameru da ima posla - dugačka.

Goran je vlasnik jednog od prvih čakovečkih kafića, njegov lokal je među najpopularnijima na hrvatskom severu. Pritom ima dugogodišnju karijeru kao profesionalni učitelj skijanja u ekskluzivnom austrijskom Flahau, a leti je traženi skiper. Govori četiri strana jezika.

"Tri meseca sam bio na planini, na svežem vazduhu. Ne pušim, popijem koje pivo, živim zdravo. To je verovatno i razlog što sam samo jedan, prvi dan u bolnici, imao bilo kakve simptome, temperaturu i slabi kašalj. Osećam se fantastično, glava mi je čista", tvrdi Goran.

Ugostitelj kaže da je tek nakon ovog iskustva shvatio da mu nije žao što većinu vremena provodi u inostranstvu. "Jer linč kom sam bio izložen ne bih poželeo nikom", priseća se Nedeljko s čim se susretao na društvenim mrežama dok je s opasnom dijagnozom ležao u Županijskoj bolnici Čakovec.

“Tak mu i treba”, “Nek crkne”, iživljavali su se na Fejsbuku ljudi koje nikad u životu nije video, koji ga ne poznaju. Kad se 11. marta iz Austrije nakratko vratio u Čakovec da vidi porodicu, ništa nije slutilo na zlo. Na graničnom prelazu iz Slovenije nije bilo granične policije, Hrvati su mu mahnuli da prođe. Niko ga ništa nije pitao, niti je dobio bilo kakva upuststva o ponašanju.

Dan pre nego što je trebalo da se vrati u Austriju, skijališta su se zbog velikog žarišta koronavirusa zatvorila."Budući da sam išao kući samo na par dana, poneo sam pantalone, jaknu i dokumenta. Sve mi je ostalo u Austriji. Iako sam došao 11. marta, tek sam desetak dana kasnije, 20. marta, dobio simptome Covida-19. Probudio sam se s temperaturom i odmah nazvao doktorku u čakovečkoj bolnici. Rekla mi je da dođem drugo jutro do bolnice. Došao sam u nedelju, u 10 ujutro, uzeli su bris i ja - prvo pa muško. Pozitivan na Covid-19. Pretrnuo sam, zaledio se i pitao je li moguće da se to događa? Znam kako živim, stalno sam napolju, na svežem vazduhu na 2.000 metara nadmorske visine, i subotom kad nemam sate skijam momcima", priča Goran.

On kaže da uveče ne izlazi u lokale, osim s učenicima, ne druži se privatno s ljudima." Oni često žele da me počaste, pa kad odlaze popijem nešto s njima. Dan pre dolaska u Hrvatsku s nemačkim bračnim parom sam popio pivo. Kasnije sam čuo da su i oni bolesni. Ne mogu reći ko je koga zarazio, ne znam. Ili smo dotad već bili zaraženi", kaže Goran.

Dan pre nego što je trebalo da se vrati u Austriju, skijališta su se zbog velikog žarišta virusa korona zatvorila. "Budući da sam išao kući samo na par dana, poneo sam pantalone, jaknu i dokumenta. Sve mi je ostalo u Austriji. Iako sam došao 11. marta, tek sam desetak dana kasnije, 20. marta, dobio simptome Covida-19. Probudio sam se s temperaturom i odmah nazvao doktorku u čakovečkoj bolnici. Rekla mi je da dođem drugo jutro do bolnice. Došao sam u nedelju, u 10 ujutro, uzeli su bris i ja - prvo pa muško. Pozitivan na Covid-19. Pretrnuo sam, zaledio se i pitao je li moguće da se to događa? Znam kako živim, stalno sam napolju, na svežem vazduhu na 2.000 metara nadmorske visine, i subotom kad nemam sate skijam momcima", priča Goran.

On kaže da uveče ne izlazi u lokale, osim s učenicima, ne druži se privatno s ljudima.

"Oni često žele da me počaste, pa kad odlaze popijem nešto s njima. Dan pre dolaska u Hrvatsku s nemačkim bračnim parom sam popio pivo. Kasnije sam čuo da su i oni bolesni. Ne mogu reći ko je koga zarazio, ne znam. Ili smo dotad već bili zaraženi. Kako bilo, odmah nakon šoka usledio je inat - pa ne budem podlegao pred jednom koronom", kaže Goran.

Iako mu nije bilo svejedno i još uvek mu nije, Covid-19 je za njega “jedna korona”, jer on i porodica preživeli su i smrtonosniji botulizam. Radi se o otrovu kojim su Amerikanci tokom Vijetnamskog rata trovali vijetnamska polja kako bi zarazili životinje i hranu.

Umire se od atrofije pluća i gušenja. I taj je put, kao i sada, završio u novinama. Njegova prodica bila je jedna od retkih u Jugoslaviji s tako teškim trovanjem.

"Sa 25 sam godina, zajedno s celom porodicom, dobio botulizam. Ocu sam za 50. rođendan od prijatelja, veterinara, kupio pršut da počastimo društvo. Lično sam birao jedan od tri ponuđene mi pršute i samo je taj bio otrovan", priseća se Nedeljko.
Od 50 ljudi koliko ih je bilo na rođendanu, otrovalo se njih osam.

"Simptomi korone čine se laganima u odnosu na ono s čim se suočavaju pacijenti oboleli od botulizma. Brat je za dva dana oslepeo i pao u šok-sobu. Nisu mogli da ga dignu 13 dana. Tata je završio u bolnici, i ja. Imunitet je i tada pobedio. Ni onda nisam imao simptome, osim slabog pritiska u plućima, od jedan do pet, dva", objašnjava Goran.

Iako mu nije bilo svejedno i još uvek mu nije, Covid-19 je za njega “jedna korona”, jer on i porodica preživeli su i smrtonosniji botulizam. Radi se o otrovu kojim su Amerikanci tokom Vijetnamskog rata trovali vijetnamska polja kako bi zarazili životinje i hranu.

Umire se od atrofije pluća i gušenja. I taj je put, kao i sada, završio u novinama. Njegova prodica bila je jedna od retkih u Jugoslaviji s tako teškim trovanjem.

"Sa 25 sam godina, zajedno s celom porodicom, dobio botulizam. Ocu sam za 50. rođendan od prijatelja, veterinara, kupio pršut da počastimo društvo. Lično sam birao jedan od tri ponuđene mi pršute i samo je taj bio otrovan", priseća se Nedeljko. Od 50 ljudi koliko ih je bilo na rođendanu, otrovalo se njih osam.

"Simptomi korone čine se laganima u odnosu na ono s čim se suočavaju pacijenti oboleli od botulizma. Brat je za dva dana oslepeo i pao u šok-sobu. Nisu mogli da ga dignu 13 dana. Tata je završio u bolnici, i ja. Imunitet je i tada pobedio. Ni onda nisam imao simptome, osim slabog pritiska u plućima, od jedan do pet, dva", objašnjava Goran.

Koronavirus zbog svega mu se nije učinio strašan. Tek su ga vesti iz Italije uverile da je u pitanju i te kako ozbiljna i teška bolest.

"Prijatelji iz Italije su mi javljali grozne stvari. Najveći im je strah da ne znaju šta će biti za sat vremena, a kamoli šta će biti sutra. Tada sam shvatio da sam u potpuno istoj situaciji. Amplituda ide gore-dole. Kolega sa skijališta, animator, Đani, imao je četiri dana temperaturu, otišao na test - negativan. Taman kad je trebalo da ode kući, temperatura je opet skočila na preko 40 i završio je na respiratoru. Sedam dana je bio na ivici i ozdravio, hvala Bogu", kaže Goran.

Dan pre nego što će se doneti odluka o zatvaranju lokala u celoj Hrvatskoj, gradonačelnik Čakovca Stjepan Kovač pozvao je 60 ugostitelja na sastanak kako bi se, dok su još mogli sami da biraju, dogovorili hoće li međimurski ugostitelji raditi ili neće.

Bilo je to 16. marta. Pet dana kasnije Goran je završio u bolnici, pozitivan na Covid-19, a učesnici sastanka, zajedno s gradonačelnikom u samoizolaciji. Niko od njih nije oboleo. Zdravi su i svi u Nedeljkovoj porodici.

"Bolest mi nije strašna, ali ne mogu da zamislim šta bi bilo da sam nekoga zarazio. Obliva me znoj i na samu pomisao. Prvih sedam dana u bolnici proživljavao sam pakao. Samo sam gledao koga vode na kontrolu, je li to neko iz mog kruga ljudi? Znate kako sam se osećao? Želeo sam da se bacim s petog sprata na kojem sam ležao. Sa suprugom sam 12 dana vodio normalan bračni život i zdrava je, hvala Bogu. Išla je na testiranje zajedno sa mnom, ona je bila negativna, ja pozitivan - priseća se početka bolesti.

Ono što je usledilo potpuno ga je demoralisalo. U Facebook grupi “Čakovčanci i Čakovčanke” počelo je iživljavanje na njegov račun. “Nek’ crkne, zarazio je ceo grad”, “Koji je k...c išao na skijanje kad je znao da ne sme”, “Treba mu lokal zapaliti”, čitao je svakodnevno dok se lečio.

"Pozivali su na moj linč" - kaže. I priznaje da ga je to pogodilo, nije to očekivao od ljudi s kojima živi 60 godina. Koji su još do juče želeli da budu u njegovm društvu.

I zna da će sada, po njegovu ozdravljenju, smišljati razne izgovore, poput “nisu znali da li smeju da ga nazovu”.

"Bla, bla... neka se ne trude. Cela me situacija naučila pameti. Takođe, dosad se nikad nisam mešao kad su u lokalu gosti tračarili. Držao sam se svetog pravila da je gost uvek u pravu. Svašta čujete, ali se ne mešate. Ubuduće, ako čujem priču, a znam da nije istina, i te kako ću to i reći. Jer, sad znam kako je kad niko ne stane u vašu odbranu. Puno je ljudi znalo da nisam išao na vikend skijanje, nego da u Austriji zarađujem za hleb, ali nisam video da se iko usudio to da kaže i na društvenim mrežama koje su me razapinjale, koristeći lažne informacije", tvrdi Goran.

"Svako je još ponešto dodao i na kraju sam ispao egoistični šminker/budala koja u jeku korona krize bahato odlazi na vikend-skijanje. Kakva laž!",ljut je Nedeljko. Koliko mu je god drago otići iz bolnice, da je, tako bez simptoma, mogao odbolovati doma, a što je sad dozvoljeno, ne bi to, kaže, želio. Bolje da sam tu gde jesam, nego da gadno zeznem nekoga. Nismo deca, a ovo nije igra ", zaključuje Nedeljko.

Kurir.rs/Jutarnji
Foto: Profimedia