Međunarodni monetarni fond objavio je procene globalnog BDP-a po zemljama i više-manje ceo svet je u crvenom i debelom minusu.

U proseku će globalni BDP pasti za tri procenta, a samo nekoliko zemalja beleži rast, poput Indije i Kine, ali njihov rast neće biti isti kao nekada, već daleko manji - između 1 i 2 procenta.

Projekcije za Evropu su gore od svetskog proseka. BDP u evropskim zemljama, unutar i van Evropske unije, u proseku će pasti za 6,7 procenata. Ali još gore od ovih katastrofalnih podataka su one za Hrvatsku. Prema procenama MMF-a, hrvatski BDP smanjiće za čak 9 odsto, gori od italijanskog s padom od 9,1 odsto, a Grčke s padom od punih 10 odsto. Istovremeno, MMFje pad privrede u Srbiji prognozirao na nivou od 3 odsto.

"To je najbolji slučaj. To može biti puno, mnogo gore", rekao je ekonomski analitičar Damir Novotni za Indeks.

Hrvatska ekonomija je jako zavisna od turizma i srodnih industrija, pa će udarac biti izuzetan. Zemlje koje su manje zavisne od slobodnog kretanja ljudi, a više zavise od kretanje i proizvodnje roba doživeće manji pad, iako niko u Evropi neće ostati netaknut.

"Juče sam slušao vodećeg nemačkog epidemiologa koji je preporučio da njegovi sugrađani ne putuju ovog leta. Možda će, na primer, Slovenci koji su nam bliži biti hrabriji. Turizam i srodne industrije čine četvrtinu ekonomske aktivnosti Hrvatske, a biće još bolje ako napravimo deset procenat onoga što smo imali prošle godine ", rekao je Novotni.

Susedna Crna Gora će imati isti pad kao i Hrvatska, koja, kao i Hrvatska, zavisi od turizma. Nešto manji udarac Slovenija sa padom od 8 posto.

Za Hrvate, pad Austrije i Nemačke posebno zabrinjava iz dva razloga. Predviđa se da će obe zemlje biti minus 7 procenata BDP-a. Prvi razlog za zabrinutost je da će, osim pandemije, Nemci i Austrijanci putovati manje i neće trošiti novac, što će posljedično ugroziti Hrvatsku.

Drugi je razlog što će naši građani izgubiti posao u onim zemljama u koje tradicionalno odlaze na posao i možda se početi vraćati u Hrvatsku. Kao rezultat toga, smanjiće se i iznos deviznih doznaka u Hrvatsku, o kojima zavisi veliki broj građana.

"Možda zvuči paradoksalno, ali ja navijam za još veći pad. Nakon velikih padova slijedi relativno brz i strm oporavak. Dugoročni, postepeni padovi su najgori za ekonomiju", rekao je Novotni, koji ne misli da će pad od 9 posto biti katastrofa za Hrvatsku.

"To bi značilo da ćemo doživeti krizu kao pre deset godina, ali ovaj put s jačom ekonomijom. Možemo se oporaviti od pada od 9 procenata u godinu ili dve, ako vlada ne napravi iste greške koje su načinjene tokom prošle krize i još ne bi trebalo da podižu poreze kao što su to radili u prošlim krizama. Nadam se da su nešto naučili ", rekao je Novotni, koji predviđa da bi ukupna privredna aktivnost mogla ove godine pasti za čak 15 odsto.

"Da smo već bili u eurozoni, mogli bismo računati na novac iz ekstremnih šok fondova, eto koliko će nam manje novca doći.

Srećom, HNB je dobro reagovala, mada nekonzervativno, povećavajući likvidnost banaka i postoji mnogo deviznih rezervi. može smanjiti obavezu banaka sa 17 na 10 procenata, što je uobičajeni prosek, a to bi moglo imati ogroman uticaj na ekonomiju ", zaključio je Novotni.

Kurir.rs/Index.hr
Foto: