ŠOK ISPOVEST BIVŠEG JEHOVINOG SVEDOKA: Živeo po pravilima, a onda video depresiju, samoubistva i seksualne izopačenosti!

Ohrabreni objavljivanjem dva članaka o Jehovinim svedocima tokom prethodnih nekoliko meseci, jedan od njihovih ekskomuniciranih članova kontaktirao je redakciju "Slobodne Dalmacije" sa željom da ispriča svoju stranu priče. Ona je, prema njegovom mišljenju, mnogo mračnija i manje poznata javnosti.

"To je čisto jednoglasnost s puno izveštaja, strahova i manipulacija, kao u Severnoj Koreji! Jehovini svedoci u osnovi nemaju toliko negativnog učenja koliko loše u praksi, uz stalno ispiranje mozga, kontrolu ponašanja, čak i nečije misli i osećanja! Kada čujete razloge za isključenje, o kojima stariji glavni govori, bićete užasnuti! Ljudi su često isključeni samo zato što nekoga povređuju, pa čak i bliski rođaci prijavljuju jedni druge iz straha da će biti kažnjeni zbog toga što se ne prijave, što se takođe može završiti isključenjem!", započinje svoje priznanje Ante, izgnanik pre nekoliko godina, posle izveštaja bivšeg „brata“ koji je navodno primetio da se - pazite sada - na Anteovoj tiramoli „žensko donje rublje često pojavljuje i nije izveštavao zajednici da ima vezu ili da namerava da se oženi".

Da, prema kodeksu Jehovinih svedoka, besplatne (neudate) braće i sestre moraju se izjasniti o svom odnosu sa nekom osobom i svojoj nameri da se udaju za istu osobu. Odnos koji iz bilo kojeg razloga ne može rezultirati brakom je neprihvatljiv (ako postane „romantičan“) i može takođe rezultirati isključenjem „krivca“ iz zajednice Jehovinih svedoka. "Nepristojni osećaji" su ozbiljan prekršaj, predbračna čednost je imperativ, a druženje bez svedoka je nepoželjno (na način sastanka Corleonea sa njegovom prvom suprugom na Siciliji, uz "video nadzor" nekoliko svedoka, barem jednog), masturbacija, pa čak i duži telefonski poziv. razgovori starijeg ili drugog zaposlenog čoveka sa „sestrom“ koja ima problem, ili čovekom homoseksualnih sklonosti!

Antina priča odnosi se na jednu od manjih kongregacija izvan Splita, njegovu povezanost sa svedocima (za koju sada smatra da je porodica nametnuta) i njegovu pojavu nakon službenog pisma kojim ga je obavestilo da više nije član.

Međutim, ništa mu nije bilo teško osim činjenice da njegova uža porodica više uopšte ne komunicira s njim, a posebno ga boli to što roditelji nisu došli da vide njegovu unuku, ćerku Antinu, koja se rodila pre nekoliko godina.

"Možda bi došli u posetu ako mogu! Sumnjam da ih srce ne vuče, verovatno pate, ali se boje da ih neko neće videti tokom posete i izveštavanja, pa će i oni biti isključeni zbog tako teškog „prestupa“ - sagovornik Slobodne Dalmacije, inače univerzitetski obrazovan i vlasnik malog posla i prostojno obezbeđen.

"Kada sam bila dete, moja majka je otkrila svedoke u malom kraju gde smo živeli. Jedna žena je posećivala skoro svaki dan i donosila joj bilten o Stražarskoj kuli, koji se sada naziva Stražarska kula; i tako dalje, sve dok je nije privukla u zajednicu. Majka je malo jače, otac je sledio nju; Imam i mlađu sestru, uvek je bila bez čvrstog stava i ambicija, idealna za manipulaciju. Za to "stado". Pored toga, bila je vaspitana u duhu njihovog učenja da "ne postoji spoljni svet", zabranili su joj da se druži izvan zajednice Jehovinih svedoka, nije imala prijatelja niti mogućnosti da izlazi; pronašla je muža u zajednici, muškarca koji je počeo "namamiti" dok je bila maloletnica! Znate, oni nemaju "uvoz" partnera, moraju pronaći "svoje". I što pre, čim hormoni „deluju“, jer nema života pre braka ili masturbacije! Tako mladi ljudi znaju prerano da uđu u brak iz koga nema izlaza osim po cenu isključenja iz zajednice! Jedino legitimno rešenje je (koliko ironično!) Preljuba partnera, nakon čega se on isključuje, a oštećena strana ima pravo da zaključi novi brak uz podršku zajednice. Kategorije poput neslaganja ili zlostavljanja likova (premlaćivanja) u braku sa verskom zajednicom svedoka nisu razlog za razvod, niti za isključenje ", napominje sagovornik Slobodne dalmacije, uvek pomalo „tvrdoglavi“.

Kršten je, kaže, uranjanjem u bazen 15-godišnjeg sportskog centra na okružnom sazivu Jehovinih svedoka. Takav je njihov običaj.

"To je mega-događaj za vas, a za one koji su još neoženjeni i neudati, to je kao sajam stoke u Benkovcu. Potencijalni partneri vide jedni druge, a često usamljeni muškarci srednjih godina koji se nisu uspeli venčati ili oni koji su ušli u zajednicu kao razvedeni (to je zakonito), znaju kako da obrlate maloletnu devojku za sebe, kako bi im preporučili brak što je pre moguće, što pravno izvodljivo. Bilo koji prekršaj, čak i veoma ozbiljan, retko završava na građanskom sudu, jer je zataškavan; Za Jehovine svedoke javna reputacija je važnija od svega. Zato nameću takvo formalno odelo i finu sliku, ali verujte mi, to je samo "lik bella".

"Mnogi od njih ostaju u redovima zajednice iz straha da im bivši prijatelji i rođaci ne okrenu leđa, prestanu da komuniciraju s njima. Kazna socijalne izolacije je vrlo rigidna i bolna, posebno za one koji ne znaju za život izvan zajednice. Srećom, stvorio sam to za sebe. Studirao sam, za razliku od mnogih drugih "svedoka", sprijateljio se u studiju i preko posla pronašao verenicu, tako da imamo dete. Njeni roditelji su zamenili moje. Otpisao sam svoje, u stvari su me prekrižili", tužno rezimira Ante.

Posebno ga boli to što njegova rođena sestra, prilikom slučajnog susreta na ulici, nije ni želela da ga pozdravi u prolazu.

"Razumem je, ako bi je neko video, prijavio bi je i možda je čak i isključen! Stariji znaju biti neumoljivi, među njima ima ljudi koji se ni na koji način ne ističu, sa jedva osnovnom školom, bivšim zavisnicima ili alkoholičarima, što samo po sebi nije problem. Problem nastaje kada neko ko juče nije bio niko i ništa nije vladar nad životima ljudi, tako da njegov ego raste i skružuju se. Mnogi ljudi, obični članovi, to vide, ali se plaše za sebe i porodicu. Kažem vam, severnokorejski šljam. Samo što nema krvi, ali zato postoji depresija i samoubistvo", tužan je bivši Jehovin svedok.

Takođe se osvrnuo na detalj iz jednog od tekstova u kojem je „braći i sestrama“ savetovano da se ne bave sportom kako bi se intenzivnije posvetili Bibliji i zajednici. Umesto da idete u sportske dvorane, bolje je doći u Kraljevsku dvoranu (ekvivalentnu crkvi), i umesto na trening, pohađati predavanja (propovedi) najmanje dva ili tri puta nedeljno. Ante jeste, čisto ispiranje mozga i istovremeno guranje u društvenu izolaciju.

"Pre svega, Jehovini svedoci ne vole takmičenja, pa čak ni sportove, bar ne profesionalne. I drugo, ali ne najmanje bitno, oni ne žele da ljudi razvijaju prijateljstvo ili imaju bilo kakav osećaj pripadnosti (bilo kom sportskom klubu, na primer), osim zajednici Jehovinih svedoka. Zato su im se pridružili usamljeni ljudi koji su možda tamo našli neko društvo, što i nije loše".

Ljudi su socijalna bića, na primer moja majka je uvek bila usamljena i pomalo depresivna. Sada joj je društvo njegovih Jehovinih svedoka. Ali po kojoj ceni? Da ne sme videti svoju unuku, niti pozdravljati svog sina na ulici! - pun gorčine primećuje "posrnuli brat", bivšeg Jehovinog svedoka, koga su hrišćanski drugovi iz verske zajednice "amputirali" do juče kao gangrenno tkivo, jer se, kako kaže, "usudio da ima svoj stav".

Kurir.rs/Slobodna Dalmacija Foto: Profimedia