MILENA JE 6 DANA BILA NA RESPIRATORU, MISLILA JE DA NEĆE PREŽIVETI: Desilo se čudo, a ovako su je ispratili iz bolnice

Bila je to jedna od najemotivnijih scena borbe s koronavirusom u Hrvatskoj. Tog, 29. aprila, radnici Klinike za infektologiju KBC-a Osijek upriličili su dirljiv, emotivan oproštaj od pacijentkinje starijih godina, koja se desetak dana pre toga doslovno borila za život, piše "Jutarnji.hr".

Objavu je propratio i niz pozitivnih komentara u kojima građani izražavaju poštovanje i zahvalnost zdravstvenim radnicima, uz želje gospođi za potpunim oporavkom. Dva meseca kasnije ova starija dama - Osječanka Milena Opačak (79) rešila je da progovori o svom iskustvu.

"Iskreno, većine onoga što se sa mnom događalo u bolnici u vreme kada mi je bilo najteže, ja se ne sećam. Sve mi je to u nekakvoj magli, pa su mi o tome uglavnom govorili ljudi koji su me lečili i moja porodica", kaže gospođa Opačak za "Jutarnji list" koja je rešila da ispriča svoju priču kako bi ljudi uvideli da i najteži bolesnici mogu da ozdrave.

"Neki među nama to, nažalost, nisu preživeli, a iskreno, i ja sam mislila da je sa mnom gotovo, da neću izdržati tu muku i bol koje sam proživljavala", dodaje ona.

Milena tvrdi da ni dan danas ne zna gde se i kako zarazila.

"U januaru sam iščašila nogu pa sam tih nedelja odlazila na previjanja kod svoje lekarke, na kontrolu na Traumatologiju u bolnici, vozila se u tramvaju, autobusu... Ko zna gde sam pokupila virus", priča o vremenu pre nego što je obolela.

Sve je počelo 18. marta, iako ni tada nije posumnjala da je reč o koroni.

"Dobila sam neki kratki suvi kašalj, ali nisam tome pridavala neku veliku pažnju, jer mi se to dešavalo i ranije, pa sam počela da pijem sirup koji sam inače u takvim situacijama koristila. Ja, inače, živim u prizemlju porodične kuće, a na spratu su mi sin, snaha i unuk, koji su celo to vreme brinuli o meni, donosili mi jelo... No, kako je vreme odmicalo, meni je bilo sve lošije, nisam mogla da jedem, bila sam slaba, ali nije me ništa bolelo. Uglavnom sam ležala i celo vreme bila sam pospana. Nisam imala ni visoku temperaturu, no 29. marta mi je počelo i svetlo smetati, baš sam se osećala vrlo loše, i sin je odlučio da pozove Hitnu. Posle mi je rekao i da sam mu nešto čudno odgovarala. Ja se toga ne sećam", kazala je ova 79-godišnjakinja, pa nastavila:

"Kroz maglu mi je ostalo da su mi na ulasku u Hitnu stavili masku, ali danas ne znam ni kako su me odvezli, kada smo došli u bolnicu. Znam da mi je bilo jako hladno, a posle su mi rekli da sam imala temperaturu od 40 stepeni".

Vrlo brzo se ispostavilo da gospođa Opačak ima Kovid-19, a njeno stanje s vremenom se toliko pogoršalo da su s redovnog odeljenja na Klinici za infektologiju morali da je prebace na Intenzivno odeljenje i stave na respirator.

"Znam da mi je došao jedan lekar i rekao kako će me odvesti tamo gde ću lakše disati, a kako nisam osećala tegobe u smislu da otežano dišem, pitala sam ga da li baš moraju? Odgovorio mi je da je to nužno. Imala sam osećaj kao da su me nečim poprskali, sestra mi je rekla da gutam, i onda sam zaspala. Sledećih sam dana praktično čitavo vreme spavala, tek bih povremeno videla da li je li jutro ili veče, da neko dolazi, da mi menjaju infuziju... Celo vreme primala sam infuziju, merili su mi nivo kiseonika u krvi, a povremeno su mi pumpicom davali vode, no čak mi je i ona bila bljutava. Sećam se da su mi pokušali dati i neku posebnu hranu za bolesnike, ali ni to mi nije bilo ukusno. Nekih fragmenata se sećam, ali većine ne. Posle su mi rekli da su mi pluća bila u veoma lošem stanju te kako su se i sami prijatno iznenadili kako sam uspela da se oporavim. Inače, pre toga nikada nisam bila teško bolesna, niti imam neke hronične bolesti", ispričala je ova hrabra Hrvatica. koronavirusa.

Gospođa Opačak puna je života, vitalna i prisebna, no tih dana u respiracijskom centru KBC-a Osijek sve je bilo drugačije.

"Nakon šest dana skinuli su me s respiratora i onda su mi stavili neku manju masku. Tako je bilo u sledeća, mislim, četiri dana. To je bilo isto tako težak period za mene. Nisam uopšte imala snage, bolele su me noge, kolena, potkolenice, nisam mogla da stojim na nogama od bolova i koliko sam bila slaba, pa su me sestre vodile do umivaonika, iako je to bilo samo nekoliko koraka. U suštini. tek tada, kada sam postala svesna, počela sam da razmišljam o tome da li je to kraj. Sa mnom u sobi bili su i drugi teški pacijenti, koji su jako loše podnosili svoje stanje i bolove koje su trpeli. Neki su baš jaukali i to je bilo teško i pomalo grozno slušati.To je na mene vrlo loše delovalo u psihološkom smislu, bila sam slomljena, suze su same curile niz lice. Znate, kao da očekujete smrt, jer sve je neizvesno, bolest je nepoznata... Ti su mi dani bili baš teški, ali uz pomoć neverojatnih lekara i medicinskih sestara i tehničara, uz Božju pomoć, uspela sam se izvući, i danas o tome mogu svedočiti", priča ona.

Milena je u bolnici ostala sve do 29. aprila, kad je i drugi uzastopni test bio negativan, što je bio znak da može konačno da ide kući.

"Bilo je to neverovatno iskustvo, jer samo nekoliko dana ranije bila sam osoba za koju se mislilo da neće preživeti tu bolest, a onda su mi rekli kako sam ozdravila i da mogu ići kući. Teško je opisati osećaj sreće i zadovoljstva kada sam to spoznala nakon sve muke koju sam prošla. Iako sam ozdravila, i dalje pazim na sebe, uzimam i dodatno više vitamina nego pre, redovno idem na kontrole, nedavno sam snimala srce i pluća. Dobro se osećam i nemam nikakvih tegoba", zaključila je ova dama i poručila svima da budu odgovorni i pridržavaju se preporuka lekara.

Kurir.rs/Jutarnji.hr

Foto: Printscreen Facebook video/Klinički bolnički centar Osijek